| Day | Hour | Type Event |
Name Lang | Event name | Short Event | Extended Lang | Extended Event |
| 08/05 | 08h15>08h45 |
(0x00) ? | srp | Pogled - Poslednja odbrana | Nemaèki oficiri i vojnici, 15. maja 1942. godine, do¹li su u valjevski bioskop "Central" spremni da u¾ivaju u projekciji filmskog mjuzikla. | srp | Nemaèki oficiri i vojnici, 15. maja 1942. godine, do¹li su u valjevski bioskop "Central" spremni da u¾ivaju u projekciji filmskog mjuzikla. Svetla su uga¹ena, film je poèeo i usledio je ¹ok! Na platnu su videli svog voðu Adolfa Hitlera u komièni m scenama. Neko je izvadio pi¹tolj i osuo paljbu, uz povike da se film odmah prekine. O ovom, za nemaèke vojnike pravom ko¹maru, do detalja je obave¹ten i sam Hitler. ©ta se zapravo desilo? Te veèeri je prikazan do tada strogo zabranjen film "Ve liki diktator" Èarlija Èaplina. U bioskop je filmsku kopiju podmetnuo Nikola Rado¹eviæ, tada sedamnaestogodi¹njak, koji je radio kao fizièki radnik u magacinu Udru¾enja bioskopa u Beogradu. Poèetkom proleæa 1942. godine u skladi¹ta ispod Kalemeg dana stigla je isporuka nekoliko zaplenjenih filmova, a meðu njima je bio i "Veliki diktator" Nikolinog filmskog heroja Èarlija Èaplina. O tome je obavestio svoje drugove, èlanove pokreta otpora "Plava pantljika". Svi zajedno su do¹li na ideju d a filmom obmanu fa¹iste, uz procenu da tako ne¹to, zbog stroge kontrole, ne mo¾e da se uradi u Beogradu. Jedina ¹ansa je bila da se film prika¾e negde u provinciji. Odabrano je Valjevo, jer je tamo ¾iveo deda Nikole Rado¹eviæa. O neverovatnoj pr emijeri Èaplinovog legendarnog filma u Valjevu, a potom i o svom hap¹enju, suðenju, boravku u logoru u Berlinu i bekstvu nakon bombardovanja amerièke avijacije, profesor Nikola Rado¹eviæ govorio je pred kamerama RTS-a 2011. godine. Profesor Niko la Rado¹eviæ (1926- 2013) studije fotografije zavr¹io je u. |
| 08/05 | 08h45>09h14 |
(0x00) ? | srp | Jugoslovenski institut za. | Dokumentarac koji govori o tri decenije rada Jugoslovenskog instituta za novinarstvo. | srp | Dokumentarac koji govori o tri decenije rada Jugoslovenskog instituta za novinarstvo. |
| 08/05 | 09h14>10h03 |
(0x00) ? | srp | Kultura danas | Serijal o umetnosti i zaèetku popularne kulture u Jugoslaviji sedamdesetih godina pro¹log veka. | srp | Serijal o umetnosti i zaèetku popularne kulture u Jugoslaviji sedamdesetih godina pro¹log veka. Emisija odgovara na pitanja kakve su bile kulturne navike Jugoslovena i koji su sve faktori uticali na te navike. |
| 08/05 | 10h03>10h06 |
(0x00) ? | srp | Obrazovno ogledalo | Prièe o njihovom poreklu jo¹ su obavijene velom tajni i raznim kontradiktornostima, ali je njihovo prisustvo na Balkanskom poluostrvu vrlo ¾ivo i znaèajno za dr¾ave i dru¹tva u kojima ¾ive. | srp | Prièe o njihovom poreklu jo¹ su obavijene velom tajni i raznim kontradiktornostima, ali je njihovo prisustvo na Balkanskom poluostrvu vrlo ¾ivo i znaèajno za dr¾ave i dru¹tva u kojima ¾ive. |
| 08/05 | 10h06>10h28 |
(0x00) ? | srp | Obrazovno ogledalo | Prièe o njihovom poreklu jo¹ su obavijene velom tajni i raznim kontradiktornostima, ali je njihovo prisustvo na Balkanskom poluostrvu vrlo ¾ivo i znaèajno za dr¾ave i dru¹tva u kojima ¾ive. | srp | Prièe o njihovom poreklu jo¹ su obavijene velom tajni i raznim kontradiktornostima, ali je njihovo prisustvo na Balkanskom poluostrvu vrlo ¾ivo i znaèajno za dr¾ave i dru¹tva u kojima ¾ive. |
| 08/05 | 10h28>10h52 |
(0x00) ? | srp | Ljudi govore | Jedna od liènosti koja je 1971. godine u Beogradu privlaèila pa¾nju jeste penzioner Vasa Ljubisavljeviæ. | srp | Jedna od liènosti koja je 1971. godine u Beogradu privlaèila pa¾nju je penzioner Vasa Ljubisavljeviæ. Uoèiv¹i da se na raskrsnici nedaleko od njegove kuæe uèestalo de¹avaju saobraæajne nezgode, on preuzima ulogu saobraæajca, stavlja bele narukvi ce i poèinje da reguli¹e protok saobraæaja u tom delu grada. U ovom filmskom zapisu Vasa Ljubisavljeviæ obja¹njava razloge svog volonterskog dru¹tvenog anga¾mana. |
| 08/05 | 10h52>11h43 |
(0x00) ? | srp | Bila jednom ljubav jedna | Ova igrana emisija poslu¾ila se formom mjuzikla na osnovu stvarnih dogaðaja iz Beograda sa poèetka pro¹log veka. | srp | Ova igrana emisija poslu¾ila se formom mjuzikla na osnovu stvarnih dogaðaja iz Beograda sa poèetka pro¹log veka. Fabula je zasnovana na istinitoj tragiènoj aferi o ljubavi izmeðu grofa Or¹ièa i Marije Rab. Prièa poèinje u Beèu poèetkom veka, zav r¹ava se pred Drugi svetski rat. U muzièkom delu emisije biæe izvedeni stari ¹lageri koji su nekada bili hitovi balova i zabave izmeðu dva rata. Uèestvuju Gorica Popoviæ, Mira Karanoviæ, Marko Nikoliæ, Goran Sultanoviæ, Tanja Bo¹koviæ, Dragan La koviæ, a glavni akteri su Danica Maksimoviæ i Mladen Barbariæ. Muzièki urednik i aran¾er je Vojkan Borisavljeviæ, reditelj Slobodan Radoviæ, urednik i scenarista Dragan Aleksiæ. |
| 08/05 | 11h43>12h00 |
(0x00) ? | srp | Idu dani, 1972. godina | | | |
| 08/05 | 12h00>12h30 |
(0x00) ? | srp | Gradske prièe | Serijal RTS - a pod nazivom Gradske prièe prati urbani ritam ¾ivota. Gradske prièe su sadr¾ajne i zanimljive, brze i uzbudljive, duhovite i nepredvidive. | srp | Serijal RTS - a pod nazivom Gradske prièe prati urbani ritam ¾ivota. Gradske prièe su sadr¾ajne i zanimljive, brze i uzbudljive, duhovite i nepredvidive. To su prièe o rok muzici, buntovni¹tvu mladih, doslednosti onih iskusnijih, noænom provodu uz zvuke rok muzike nekad i sad, o duhu, potrebama i ¾eljama, o problemima i razoèaranjima, ali i o ponovnim poèecima i stalnoj potrebi da se ostane dosledan svojoj prièi. Gradske prièe su snimane na ulicama grada, u klubovima u kojima se i dalj e svira i u prostorijama u kojima se i danas stvara rok muzika. Meðu brojnim sagovornicima, gradske prièe prièaju: Srðan Gojkoviæ Gile, Du¹an Kojiæ Koja, Ju grupa, Beogradski sindikat, Darkvud dab, Bisera Veletanliæ, Nikola Èuturilo Èutura, Zora n Modli, Tanja Joviæeviæ, Petar Janjatoviæ, E play, Svi na pod, Repetitor. |
| 08/05 | 12h30>13h01 |
(0x00) ? | srp | Neobavezno | Emisija snimljena davne 1980. u produkciji Radio-televizije Beograd predstavlja poèetke pank scene u Beogradu. | srp | Emisija snimljena davne 1980. u produkciji Radio-televizije Beograd predstavlja poèetke pank scene u Beogradu. ©ta je pank? Kakva je njegova ideologija? Kakve liènosti se "regrutuju" u redove pankera? Danas, mnogo godina posle izlaska pank pokre ta iz mode, podsetiæemo se kako je to nekad u Beogradu bilo. Poslu¹aæemo fragmente onda¹njih demo pank bendova èija sirovost ali i iskrenost zvuka i poruke ne mogu da ostave ravnodu¹nim ni èoveka dvadeset prvog veka. Spomenimo samo neke od tih r obustnih pionira i preteèa klasiène pank scene: Urbana gerila, Basta Zi-Zi, Krvna zrnca... O panku æe teoretisati sami muzièari, ali i apologeti pokreta meðu kojima treba izdvojiti urednika tada¹njeg D¾uboksa Momèila Rajina i mlaðanog asistenta FDU, Odsek dramaturgije, umetnièkoj levici uvek raspolo¾enog gospodina Neboj¹u Pajkiæa. Ne propustite dragoceno arhivsko svedoèanstvo o jednom vremenu pro¾imanja kulturnih tokova i obrazaca jedne metropole: nju vejveri, hipici, rokeri, paver-pop ovi, mo¾da ipak meðu njima beja¹e najiskreniji - pankeri. |
| 08/05 | 13h01>13h33 |
(0x00) ? | srp | TV feljton | Razgovor sa novinarima Lolom Dimitrijeviæem i Svetislavom ©umareviæem, snimljen u èuvenoj kafani Hotela Moskva u Beogradu. | srp | Razgovor sa novinarima Lolom Dimitrijeviæem i Svetislavom ©umareviæem, snimljen u èuvenoj kafani Hotela Moskva u Beogradu. |
| 08/05 | 13h33>14h15 |
(0x00) ? | srp | Dosije na¹eg vremena | U ovoj dokumentarnoj emisiji donosimo vam ekskluzivne snimke iz pedesetih godina pro¹log veka, uz podseæanje na va¾ne liènosti i prelomne istorijske trenutke. | srp | U ovoj dokumentarnoj emisiji donosimo vam ekskluzivne snimke iz pedesetih godina pro¹log veka, uz podseæanje na va¾ne liènosti i prelomne istorijske trenutke. |
| 08/05 | 14h15>14h45 |
(0x00) ? | srp | Pogled - Poslednja odbrana | Nemaèki oficiri i vojnici, 15. maja 1942. godine, do¹li su u valjevski bioskop "Central" spremni da u¾ivaju u projekciji filmskog mjuzikla. | srp | Nemaèki oficiri i vojnici, 15. maja 1942. godine, do¹li su u valjevski bioskop "Central" spremni da u¾ivaju u projekciji filmskog mjuzikla. Svetla su uga¹ena, film je poèeo i usledio je ¹ok! Na platnu su videli svog voðu Adolfa Hitlera u komièni m scenama. Neko je izvadio pi¹tolj i osuo paljbu, uz povike da se film odmah prekine. O ovom, za nemaèke vojnike pravom ko¹maru, do detalja je obave¹ten i sam Hitler. ©ta se zapravo desilo? Te veèeri je prikazan do tada strogo zabranjen film "Ve liki diktator" Èarlija Èaplina. U bioskop je filmsku kopiju podmetnuo Nikola Rado¹eviæ, tada sedamnaestogodi¹njak, koji je radio kao fizièki radnik u magacinu Udru¾enja bioskopa u Beogradu. Poèetkom proleæa 1942. godine u skladi¹ta ispod Kalemeg dana stigla je isporuka nekoliko zaplenjenih filmova, a meðu njima je bio i "Veliki diktator" Nikolinog filmskog heroja Èarlija Èaplina. O tome je obavestio svoje drugove, èlanove pokreta otpora "Plava pantljika". Svi zajedno su do¹li na ideju d a filmom obmanu fa¹iste, uz procenu da tako ne¹to, zbog stroge kontrole, ne mo¾e da se uradi u Beogradu. Jedina ¹ansa je bila da se film prika¾e negde u provinciji. Odabrano je Valjevo, jer je tamo ¾iveo deda Nikole Rado¹eviæa. O neverovatnoj pr emijeri Èaplinovog legendarnog filma u Valjevu, a potom i o svom hap¹enju, suðenju, boravku u logoru u Berlinu i bekstvu nakon bombardovanja amerièke avijacije, profesor Nikola Rado¹eviæ govorio je pred kamerama RTS-a 2011. godine. Profesor Niko la Rado¹eviæ (1926- 2013) studije fotografije zavr¹io je u. |
| 08/05 | 14h45>15h14 |
(0x00) ? | srp | Jugoslovenski institut za. | Dokumentarac koji govori o tri decenije rada Jugoslovenskog instituta za novinarstvo. | srp | Dokumentarac koji govori o tri decenije rada Jugoslovenskog instituta za novinarstvo. |
| 08/05 | 15h14>16h03 |
(0x00) ? | srp | Kultura danas | Serijal o umetnosti i zaèetku popularne kulture u Jugoslaviji sedamdesetih godina pro¹log veka. | srp | Serijal o umetnosti i zaèetku popularne kulture u Jugoslaviji sedamdesetih godina pro¹log veka. Emisija odgovara na pitanja kakve su bile kulturne navike Jugoslovena i koji su sve faktori uticali na te navike. |
| 08/05 | 16h03>16h06 |
(0x00) ? | srp | Obrazovno ogledalo | Prièe o njihovom poreklu jo¹ su obavijene velom tajni i raznim kontradiktornostima, ali je njihovo prisustvo na Balkanskom poluostrvu vrlo ¾ivo i znaèajno za dr¾ave i dru¹tva u kojima ¾ive. | srp | Prièe o njihovom poreklu jo¹ su obavijene velom tajni i raznim kontradiktornostima, ali je njihovo prisustvo na Balkanskom poluostrvu vrlo ¾ivo i znaèajno za dr¾ave i dru¹tva u kojima ¾ive. |
| 08/05 | 16h06>16h52 |
(0x00) ? | srp | Obrazovno ogledalo | Prièe o njihovom poreklu jo¹ su obavijene velom tajni i raznim kontradiktornostima, ali je njihovo prisustvo na Balkanskom poluostrvu vrlo ¾ivo i znaèajno za dr¾ave i dru¹tva u kojima ¾ive. | srp | Prièe o njihovom poreklu jo¹ su obavijene velom tajni i raznim kontradiktornostima, ali je njihovo prisustvo na Balkanskom poluostrvu vrlo ¾ivo i znaèajno za dr¾ave i dru¹tva u kojima ¾ive. |
| 08/05 | 16h52>17h43 |
(0x00) ? | srp | Bila jednom ljubav jedna | Ova igrana emisija poslu¾ila se formom mjuzikla na osnovu stvarnih dogaðaja iz Beograda sa poèetka pro¹log veka. | srp | Ova igrana emisija poslu¾ila se formom mjuzikla na osnovu stvarnih dogaðaja iz Beograda sa poèetka pro¹log veka. Fabula je zasnovana na istinitoj tragiènoj aferi o ljubavi izmeðu grofa Or¹ièa i Marije Rab. Prièa poèinje u Beèu poèetkom veka, zav r¹ava se pred Drugi svetski rat. U muzièkom delu emisije biæe izvedeni stari ¹lageri koji su nekada bili hitovi balova i zabave izmeðu dva rata. Uèestvuju Gorica Popoviæ, Mira Karanoviæ, Marko Nikoliæ, Goran Sultanoviæ, Tanja Bo¹koviæ, Dragan La koviæ, a glavni akteri su Danica Maksimoviæ i Mladen Barbariæ. Muzièki urednik i aran¾er je Vojkan Borisavljeviæ, reditelj Slobodan Radoviæ, urednik i scenarista Dragan Aleksiæ. |
| 08/05 | 17h43>18h00 |
(0x00) ? | srp | Idu dani, 1972. godina | | | |
| 08/05 | 18h00>18h22 |
(0x00) ? | srp | Geologija | Emisija koja gledaocima obja¹njava sve iz geolo¹ke pro¹losti biv¹e Jugoslavije. U emisiji se koriste istorijske èinjenice i razlièiti izvori, a prati se geolo¹ki razvitak zemlje od davnih vremena. | srp | Emisija koja gledaocima obja¹njava sve iz geolo¹ke pro¹losti biv¹e Jugoslavije. U emisiji se koriste istorijske èinjenice i razlièiti izvori, a prati se geolo¹ki razvitak zemlje od davnih vremena. |
| 08/05 | 18h22>18h44 |
(0x00) ? | srp | Geologija | Emisija koja gledaocima obja¹njava sve iz geolo¹ke pro¹losti biv¹e Jugoslavije. U emisiji se koriste istorijske èinjenice i razlièiti izvori, a prati se geolo¹ki razvitak zemlje od davnih vremena. | srp | Emisija koja gledaocima obja¹njava sve iz geolo¹ke pro¹losti biv¹e Jugoslavije. U emisiji se koriste istorijske èinjenice i razlièiti izvori, a prati se geolo¹ki razvitak zemlje od davnih vremena. |
| 08/05 | 18h44>19h10 |
(0x00) ? | srp | Karavan | Emisija nam predoèava ¾ivot svetionièara, koji zajedno sa porodicama izolovano ¾ive na razbacanim ostrvima Jadranskog mora, u podruèju Korèule. | srp | Emisija nam predoèava ¾ivot svetionièara, koji zajedno sa porodicama izolovano ¾ive na razbacanim ostrvima Jadranskog mora, u podruèju Korèule. Kamera prati posadu broda Porer, koji obilazi svetionike Parabroz, Ploèice, Struga, Palagru¾a i Glava t, i snabdeva stanovnike neophodnim potrep¹tinama. Natpis na Kuvarici okaèenoj u jednom domaæinstvu koji ka¾e: Od ljubavi nismo siti, treba dobro jest i pit, duhovito i reèito govori od kakvog je znaèaja snabdevanje u ovim oblastima. Svakodnevni ¾ivot, kako ka¾e jedan od svetionièara je jedan te isti - svi smo jedni drugima dosadili. Takva situacija posebno je ote¾ana zimi, kada bure onemoguæavaju pristup ovim nepristupaènim prostorima, ¹to je ekipa Karavana uspela da snimi kod svetion ika Glavat, kao i posledice po¾ara kod svetionika Parobroz. |
| 08/05 | 19h10>19h54 |
(0x00) ? | srp | Potopljeni gradovi | U filmu je prikazano nekoliko zanimljivih pojedinosti, od kojih nekima danas vi¹e nije moguæe uæi u trag. | srp | U filmu je prikazano nekoliko zanimljivih pojedinosti, od kojih nekima danas vi¹e nije moguæe uæi u trag. |
| 08/05 | 19h54>20h24 |
(0x00) ? | srp | Tajne Jadrana | Emisija prati rad ronilaèke ekipe koja traga za potopljenim brodovima na Jadranu. | srp | Tajne Jadrana je serijal od dvadesetak emisija koje su snimljene u periodu od 1972. do 1975. godine kao koprodukcija Televizije Beograd i Televizije Zagreb i u saradnji sa Jugoslovenskom ratnom mornaricom. Scenarista i reditelj Petar Ðuriæ i sni matelj Mario Saleto 1974. godine pratili su rad ronilaèkih ekipa koje su vadile amfore sa potopljenih antièkih galija. Snimljeno je i suðenje kradljivcima amfora na Cresu. |
| 08/05 | 20h24>20h53 |
(0x00) ? | srp | Tajne Jadrana | Emisija je snimljena na nalazi¹tu amfora kod Visa. Snimljene su i kolekcije privatnih zbirki vrednih antièkih predmeta. | srp | Emisija je snimljena na nalazi¹tu amfora kod Visa. Snimljene su i kolekcije privatnih zbirki vrednih antièkih predmeta. |
| 08/05 | 20h53>21h21 |
(0x00) ? | srp | Ljudi govore | Emisija serijala "Ljudi govore" posveæena znanim i neznanim junacima Prvog svetskog rata i njihovoj borbi za slobodu otad¾bine. | srp | U emisiji "Tamo daleko-Krf", kamere Televizije Beograd, pratile su put jednog "solunca" prilikom posete istorijskih mesta u Grèkoj. Èuæemo seæanja na povlaèenje srpske vojske kroz Albaniju i iskrcavanje na Krfu. |
| 08/05 | 21h21>21h50 |
(0x00) ? | srp | Ljudi govore | Emisija serijala "Ljudi govore" posveæena èuvanju znanim i neznanim junacima Prvog svetskog rata i njihovoj borbi za slobodu otad¾bine. | srp | Emisija "Tamo daleko-Vido" govori o poseti starih ratnika Grèkoj i njihovim seæanjima na 1916. godinu. Obi¹li su i ostrvo Vido gde su, pred mauzolejom odali po¹tu svojim izginulim i pomrlim saborcima. Pred kamerama TV Beograd, govorili su o boli nici na Vidu, masovnom umiranju i sahranjivanju u "plavu grobnicu". |
| 08/05 | 21h50>22h19 |
(0x00) ? | srp | Lièno viðenje | Milan Vlajèiæ je 1979. godine snimio intervju sa Radivojem Ka¹aninom, èuvenim srpskim matematièarem i akademikom. | srp | Milan Vlajèiæ je 1979. godine snimio intervju sa Radivojem Ka¹aninom, èuvenim srpskim matematièarem i akademikom. Radivoje Ka¹anin roðen je 3. juna 1892. godine , a umro 30.10.1989. godine. Matematiku i astronomiju studirao je u Beèu, Budimpe¹ti , Zagrebu, a posle Prvog svetskog rata nastavio je univerzitetske studije u Parizu, na Sorboni. Objavio je 28 nauènih i struènih radova. Napisao je "Vi¹u matematiku" koja je mnogim generacijama studenata slu¾ila kao neizbe¾an ud¾benik. Bio je iz uzetan predavaè i mentor mnogih doktoranada. Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja. |
| 08/05 | 22h19>23h07 |
(0x00) ? | srp | Ostav¹tina za buduænost | Ljubica Cuca Sokiæ (1914-2009), slikarka, profesor na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti i akademik SANU, gde je za stalnog èlana izabrana 1978. godine. | srp | Ljubica Cuca Sokiæ (1914-2009), slikarka, profesor na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti i akademik SANU, gde je za stalnog èlana izabrana 1978. godine. U svom ateljeu u Beogradu, Ljubica Cuca Sokiæ je za Televiziju Beograd govorila o svom mirnom i sreænom detinjstvu, na kojem se kasnije temeljio njen pogled na svet i pristup umetnosti. Govorila je o svojim poèecima u svetu slikarstva, beogradskoj Umetnièkoj ¹koli koju je pohaðala, usavr¹avanju u Parizu, prvoj samostalnoj izlo¾bi u Beogradu krajem 1939, o grupi "Desetoro" èiji je bila èlan a koja se sastojala od slikara sa akademskim obrazovanjem i onih po vokaciji. O stvarala¹tvu i delima Ljubice Cuce Sokiæ u emisiji govore njeni biv¹i studenti, a potom i kolege - slik ari i èlanovi SANU, Mladen Srbinoviæ (1925-2009) i Stojan Æeliæ (1925-1992). |
| 08/05 | 23h07>23h32 |
(0x00) ? | srp | Pesnièke vedrine | Romanopisac Milo¹ Crnjanski autor remek dela: "Seobe", "Roman o Londonu", "Dnevnik o Èarnojeviæu", jedan je od najizrazitijih pesnika srpske moderne. | srp | Romanopisac Milo¹ Crnjanski autor remek dela: "Seobe", "Roman o Londonu", "Dnevnik o Èarnojeviæu", jedan je od najizrazitijih pesnika srpske moderne. Poema Stra¾ilovo je lirska povesnica, krik èoveka ukorenjenog u prostore koji su daleko a deo s u pesnikovog biæa. Iako decenijama izvan svoje zemlje pesnik je u stvarala¹tvu potpuno srastao sa predelima koje opeva. To je i bolni poetski osvrt na mladost kao povla¹æeno doba ¾ivota koji neumitno prolazi. Pesme je odabrao Andrija Ðukiæ, a ka zuje ih Vladislav Kaæanski. |
| 08/05 | 23h32>00h00 |
(0x00) ? | srp | Pesnièke vedrine | Serijal "Pesnièke vedrine" dugi niz godina prezentovao nam je odabrane stihove srpskih i pesnika sa tada jugoslovenskih prostora koji su stvarali u periodu od pre Prvog svetskog rata pa sve do. | srp | Serijal "Pesnièke vedrine" dugi niz godina prezentovao nam je odabrane stihove srpskih i pesnika sa tada jugoslovenskih prostora koji su stvarali u periodu od pre Prvog svetskog rata pa sve do perioda moderne srpske knji¾evnosti. Poznati glumci kazuju stihove u pa¾ljivo odabranim enterijerima i eksterijerima. |
| 08/05 | 00h00>00h22 |
(0x00) ? | srp | Geologija | Emisija koja gledaocima obja¹njava sve iz geolo¹ke pro¹losti biv¹e Jugoslavije. U emisiji se koriste istorijske èinjenice i razlièiti izvori, a prati se geolo¹ki razvitak zemlje od davnih vremena. | srp | Emisija koja gledaocima obja¹njava sve iz geolo¹ke pro¹losti biv¹e Jugoslavije. U emisiji se koriste istorijske èinjenice i razlièiti izvori, a prati se geolo¹ki razvitak zemlje od davnih vremena. |
| 08/05 | 00h22>00h44 |
(0x00) ? | srp | Geologija | Emisija koja gledaocima obja¹njava sve iz geolo¹ke pro¹losti biv¹e Jugoslavije. U emisiji se koriste istorijske èinjenice i razlièiti izvori, a prati se geolo¹ki razvitak zemlje od davnih vremena. | srp | Emisija koja gledaocima obja¹njava sve iz geolo¹ke pro¹losti biv¹e Jugoslavije. U emisiji se koriste istorijske èinjenice i razlièiti izvori, a prati se geolo¹ki razvitak zemlje od davnih vremena. |
| 08/05 | 00h44>01h10 |
(0x00) ? | srp | Karavan | Emisija nam predoèava ¾ivot svetionièara, koji zajedno sa porodicama izolovano ¾ive na razbacanim ostrvima Jadranskog mora, u podruèju Korèule. | srp | Emisija nam predoèava ¾ivot svetionièara, koji zajedno sa porodicama izolovano ¾ive na razbacanim ostrvima Jadranskog mora, u podruèju Korèule. Kamera prati posadu broda Porer, koji obilazi svetionike Parabroz, Ploèice, Struga, Palagru¾a i Glava t, i snabdeva stanovnike neophodnim potrep¹tinama. Natpis na Kuvarici okaèenoj u jednom domaæinstvu koji ka¾e: Od ljubavi nismo siti, treba dobro jest i pit, duhovito i reèito govori od kakvog je znaèaja snabdevanje u ovim oblastima. Svakodnevni ¾ivot, kako ka¾e jedan od svetionièara je jedan te isti - svi smo jedni drugima dosadili. Takva situacija posebno je ote¾ana zimi, kada bure onemoguæavaju pristup ovim nepristupaènim prostorima, ¹to je ekipa Karavana uspela da snimi kod svetion ika Glavat, kao i posledice po¾ara kod svetionika Parobroz. |
| 08/05 | 01h10>01h54 |
(0x00) ? | srp | Potopljeni gradovi | U filmu je prikazano nekoliko zanimljivih pojedinosti, od kojih nekima danas vi¹e nije moguæe uæi u trag. | srp | U filmu je prikazano nekoliko zanimljivih pojedinosti, od kojih nekima danas vi¹e nije moguæe uæi u trag. |
| 08/05 | 01h54>02h24 |
(0x00) ? | srp | Tajne Jadrana | Emisija prati rad ronilaèke ekipe koja traga za potopljenim brodovima na Jadranu. | srp | Tajne Jadrana je serijal od dvadesetak emisija koje su snimljene u periodu od 1972. do 1975. godine kao koprodukcija Televizije Beograd i Televizije Zagreb i u saradnji sa Jugoslovenskom ratnom mornaricom. Scenarista i reditelj Petar Ðuriæ i sni matelj Mario Saleto 1974. godine pratili su rad ronilaèkih ekipa koje su vadile amfore sa potopljenih antièkih galija. Snimljeno je i suðenje kradljivcima amfora na Cresu. |
| 09/05 | 02h24>02h53 |
(0x00) ? | srp | Tajne Jadrana | Emisija je snimljena na nalazi¹tu amfora kod Visa. Snimljene su i kolekcije privatnih zbirki vrednih antièkih predmeta. | srp | Emisija je snimljena na nalazi¹tu amfora kod Visa. Snimljene su i kolekcije privatnih zbirki vrednih antièkih predmeta. |
| 09/05 | 02h53>03h21 |
(0x00) ? | srp | Ljudi govore | Emisija serijala "Ljudi govore" posveæena znanim i neznanim junacima Prvog svetskog rata i njihovoj borbi za slobodu otad¾bine. | srp | U emisiji "Tamo daleko-Krf", kamere Televizije Beograd, pratile su put jednog "solunca" prilikom posete istorijskih mesta u Grèkoj. Èuæemo seæanja na povlaèenje srpske vojske kroz Albaniju i iskrcavanje na Krfu. |
| 09/05 | 03h21>03h50 |
(0x00) ? | srp | Ljudi govore | Emisija serijala "Ljudi govore" posveæena èuvanju znanim i neznanim junacima Prvog svetskog rata i njihovoj borbi za slobodu otad¾bine. | srp | Emisija "Tamo daleko-Vido" govori o poseti starih ratnika Grèkoj i njihovim seæanjima na 1916. godinu. Obi¹li su i ostrvo Vido gde su, pred mauzolejom odali po¹tu svojim izginulim i pomrlim saborcima. Pred kamerama TV Beograd, govorili su o boli nici na Vidu, masovnom umiranju i sahranjivanju u "plavu grobnicu". |
| 09/05 | 03h50>04h19 |
(0x00) ? | srp | Lièno viðenje | Milan Vlajèiæ je 1979. godine snimio intervju sa Radivojem Ka¹aninom, èuvenim srpskim matematièarem i akademikom. | srp | Milan Vlajèiæ je 1979. godine snimio intervju sa Radivojem Ka¹aninom, èuvenim srpskim matematièarem i akademikom. Radivoje Ka¹anin roðen je 3. juna 1892. godine , a umro 30.10.1989. godine. Matematiku i astronomiju studirao je u Beèu, Budimpe¹ti , Zagrebu, a posle Prvog svetskog rata nastavio je univerzitetske studije u Parizu, na Sorboni. Objavio je 28 nauènih i struènih radova. Napisao je "Vi¹u matematiku" koja je mnogim generacijama studenata slu¾ila kao neizbe¾an ud¾benik. Bio je iz uzetan predavaè i mentor mnogih doktoranada. Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja. |
| 09/05 | 04h19>05h07 |
(0x00) ? | srp | Ostav¹tina za buduænost | Ljubica Cuca Sokiæ (1914-2009), slikarka, profesor na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti i akademik SANU, gde je za stalnog èlana izabrana 1978. godine. | srp | Ljubica Cuca Sokiæ (1914-2009), slikarka, profesor na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti i akademik SANU, gde je za stalnog èlana izabrana 1978. godine. U svom ateljeu u Beogradu, Ljubica Cuca Sokiæ je za Televiziju Beograd govorila o svom mirnom i sreænom detinjstvu, na kojem se kasnije temeljio njen pogled na svet i pristup umetnosti. Govorila je o svojim poèecima u svetu slikarstva, beogradskoj Umetnièkoj ¹koli koju je pohaðala, usavr¹avanju u Parizu, prvoj samostalnoj izlo¾bi u Beogradu krajem 1939, o grupi "Desetoro" èiji je bila èlan a koja se sastojala od slikara sa akademskim obrazovanjem i onih po vokaciji. O stvarala¹tvu i delima Ljubice Cuce Sokiæ u emisiji govore njeni biv¹i studenti, a potom i kolege - slik ari i èlanovi SANU, Mladen Srbinoviæ (1925-2009) i Stojan Æeliæ (1925-1992). |
| 09/05 | 05h07>05h32 |
(0x00) ? | srp | Pesnièke vedrine | Romanopisac Milo¹ Crnjanski autor remek dela: "Seobe", "Roman o Londonu", "Dnevnik o Èarnojeviæu", jedan je od najizrazitijih pesnika srpske moderne. | srp | Romanopisac Milo¹ Crnjanski autor remek dela: "Seobe", "Roman o Londonu", "Dnevnik o Èarnojeviæu", jedan je od najizrazitijih pesnika srpske moderne. Poema Stra¾ilovo je lirska povesnica, krik èoveka ukorenjenog u prostore koji su daleko a deo s u pesnikovog biæa. Iako decenijama izvan svoje zemlje pesnik je u stvarala¹tvu potpuno srastao sa predelima koje opeva. To je i bolni poetski osvrt na mladost kao povla¹æeno doba ¾ivota koji neumitno prolazi. Pesme je odabrao Andrija Ðukiæ, a ka zuje ih Vladislav Kaæanski. |
| 09/05 | 05h32>06h00 |
(0x00) ? | srp | Pesnièke vedrine | Serijal "Pesnièke vedrine" dugi niz godina prezentovao nam je odabrane stihove srpskih i pesnika sa tada jugoslovenskih prostora koji su stvarali u periodu od pre Prvog svetskog rata pa sve do. | srp | Serijal "Pesnièke vedrine" dugi niz godina prezentovao nam je odabrane stihove srpskih i pesnika sa tada jugoslovenskih prostora koji su stvarali u periodu od pre Prvog svetskog rata pa sve do perioda moderne srpske knji¾evnosti. Poznati glumci kazuju stihove u pa¾ljivo odabranim enterijerima i eksterijerima. |
| 09/05 | 06h00>06h22 |
(0x00) ? | srp | Geologija | Emisija koja gledaocima obja¹njava sve iz geolo¹ke pro¹losti biv¹e Jugoslavije. U emisiji se koriste istorijske èinjenice i razlièiti izvori, a prati se geolo¹ki razvitak zemlje od davnih vremena. | srp | Emisija koja gledaocima obja¹njava sve iz geolo¹ke pro¹losti biv¹e Jugoslavije. U emisiji se koriste istorijske èinjenice i razlièiti izvori, a prati se geolo¹ki razvitak zemlje od davnih vremena. |
| 09/05 | 06h22>06h44 |
(0x00) ? | srp | Geologija | Emisija koja gledaocima obja¹njava sve iz geolo¹ke pro¹losti biv¹e Jugoslavije. U emisiji se koriste istorijske èinjenice i razlièiti izvori, a prati se geolo¹ki razvitak zemlje od davnih vremena. | srp | Emisija koja gledaocima obja¹njava sve iz geolo¹ke pro¹losti biv¹e Jugoslavije. U emisiji se koriste istorijske èinjenice i razlièiti izvori, a prati se geolo¹ki razvitak zemlje od davnih vremena. |
| 09/05 | 06h44>07h10 |
(0x00) ? | srp | Karavan | Emisija nam predoèava ¾ivot svetionièara, koji zajedno sa porodicama izolovano ¾ive na razbacanim ostrvima Jadranskog mora, u podruèju Korèule. | srp | Emisija nam predoèava ¾ivot svetionièara, koji zajedno sa porodicama izolovano ¾ive na razbacanim ostrvima Jadranskog mora, u podruèju Korèule. Kamera prati posadu broda Porer, koji obilazi svetionike Parabroz, Ploèice, Struga, Palagru¾a i Glava t, i snabdeva stanovnike neophodnim potrep¹tinama. Natpis na Kuvarici okaèenoj u jednom domaæinstvu koji ka¾e: Od ljubavi nismo siti, treba dobro jest i pit, duhovito i reèito govori od kakvog je znaèaja snabdevanje u ovim oblastima. Svakodnevni ¾ivot, kako ka¾e jedan od svetionièara je jedan te isti - svi smo jedni drugima dosadili. Takva situacija posebno je ote¾ana zimi, kada bure onemoguæavaju pristup ovim nepristupaènim prostorima, ¹to je ekipa Karavana uspela da snimi kod svetion ika Glavat, kao i posledice po¾ara kod svetionika Parobroz. |
| 09/05 | 07h10>07h54 |
(0x00) ? | srp | Potopljeni gradovi | U filmu je prikazano nekoliko zanimljivih pojedinosti, od kojih nekima danas vi¹e nije moguæe uæi u trag. | srp | U filmu je prikazano nekoliko zanimljivih pojedinosti, od kojih nekima danas vi¹e nije moguæe uæi u trag. |
| 09/05 | 07h54>08h24 |
(0x00) ? | srp | Tajne Jadrana | Emisija prati rad ronilaèke ekipe koja traga za potopljenim brodovima na Jadranu. | srp | Tajne Jadrana je serijal od dvadesetak emisija koje su snimljene u periodu od 1972. do 1975. godine kao koprodukcija Televizije Beograd i Televizije Zagreb i u saradnji sa Jugoslovenskom ratnom mornaricom. Scenarista i reditelj Petar Ðuriæ i sni matelj Mario Saleto 1974. godine pratili su rad ronilaèkih ekipa koje su vadile amfore sa potopljenih antièkih galija. Snimljeno je i suðenje kradljivcima amfora na Cresu. |
| 09/05 | 08h24>08h53 |
(0x00) ? | srp | Tajne Jadrana | Emisija je snimljena na nalazi¹tu amfora kod Visa. Snimljene su i kolekcije privatnih zbirki vrednih antièkih predmeta. | srp | Emisija je snimljena na nalazi¹tu amfora kod Visa. Snimljene su i kolekcije privatnih zbirki vrednih antièkih predmeta. |
| 09/05 | 08h53>09h21 |
(0x00) ? | srp | Ljudi govore | Emisija serijala "Ljudi govore" posveæena znanim i neznanim junacima Prvog svetskog rata i njihovoj borbi za slobodu otad¾bine. | srp | U emisiji "Tamo daleko-Krf", kamere Televizije Beograd, pratile su put jednog "solunca" prilikom posete istorijskih mesta u Grèkoj. Èuæemo seæanja na povlaèenje srpske vojske kroz Albaniju i iskrcavanje na Krfu. |
| 09/05 | 09h21>09h50 |
(0x00) ? | srp | Ljudi govore | Emisija serijala "Ljudi govore" posveæena èuvanju znanim i neznanim junacima Prvog svetskog rata i njihovoj borbi za slobodu otad¾bine. | srp | Emisija "Tamo daleko-Vido" govori o poseti starih ratnika Grèkoj i njihovim seæanjima na 1916. godinu. Obi¹li su i ostrvo Vido gde su, pred mauzolejom odali po¹tu svojim izginulim i pomrlim saborcima. Pred kamerama TV Beograd, govorili su o boli nici na Vidu, masovnom umiranju i sahranjivanju u "plavu grobnicu". |
| 09/05 | 09h50>10h19 |
(0x00) ? | srp | Lièno viðenje | Milan Vlajèiæ je 1979. godine snimio intervju sa Radivojem Ka¹aninom, èuvenim srpskim matematièarem i akademikom. | srp | Milan Vlajèiæ je 1979. godine snimio intervju sa Radivojem Ka¹aninom, èuvenim srpskim matematièarem i akademikom. Radivoje Ka¹anin roðen je 3. juna 1892. godine , a umro 30.10.1989. godine. Matematiku i astronomiju studirao je u Beèu, Budimpe¹ti , Zagrebu, a posle Prvog svetskog rata nastavio je univerzitetske studije u Parizu, na Sorboni. Objavio je 28 nauènih i struènih radova. Napisao je "Vi¹u matematiku" koja je mnogim generacijama studenata slu¾ila kao neizbe¾an ud¾benik. Bio je iz uzetan predavaè i mentor mnogih doktoranada. Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja. |
| 09/05 | 10h19>11h07 |
(0x00) ? | srp | Ostav¹tina za buduænost | Ljubica Cuca Sokiæ (1914-2009), slikarka, profesor na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti i akademik SANU, gde je za stalnog èlana izabrana 1978. godine. | srp | Ljubica Cuca Sokiæ (1914-2009), slikarka, profesor na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti i akademik SANU, gde je za stalnog èlana izabrana 1978. godine. U svom ateljeu u Beogradu, Ljubica Cuca Sokiæ je za Televiziju Beograd govorila o svom mirnom i sreænom detinjstvu, na kojem se kasnije temeljio njen pogled na svet i pristup umetnosti. Govorila je o svojim poèecima u svetu slikarstva, beogradskoj Umetnièkoj ¹koli koju je pohaðala, usavr¹avanju u Parizu, prvoj samostalnoj izlo¾bi u Beogradu krajem 1939, o grupi "Desetoro" èiji je bila èlan a koja se sastojala od slikara sa akademskim obrazovanjem i onih po vokaciji. O stvarala¹tvu i delima Ljubice Cuce Sokiæ u emisiji govore njeni biv¹i studenti, a potom i kolege - slik ari i èlanovi SANU, Mladen Srbinoviæ (1925-2009) i Stojan Æeliæ (1925-1992). |
| 09/05 | 11h07>11h32 |
(0x00) ? | srp | Pesnièke vedrine | Romanopisac Milo¹ Crnjanski autor remek dela: "Seobe", "Roman o Londonu", "Dnevnik o Èarnojeviæu", jedan je od najizrazitijih pesnika srpske moderne. | srp | Romanopisac Milo¹ Crnjanski autor remek dela: "Seobe", "Roman o Londonu", "Dnevnik o Èarnojeviæu", jedan je od najizrazitijih pesnika srpske moderne. Poema Stra¾ilovo je lirska povesnica, krik èoveka ukorenjenog u prostore koji su daleko a deo s u pesnikovog biæa. Iako decenijama izvan svoje zemlje pesnik je u stvarala¹tvu potpuno srastao sa predelima koje opeva. To je i bolni poetski osvrt na mladost kao povla¹æeno doba ¾ivota koji neumitno prolazi. Pesme je odabrao Andrija Ðukiæ, a ka zuje ih Vladislav Kaæanski. |
| 09/05 | 11h32>12h00 |
(0x00) ? | srp | Pesnièke vedrine | Serijal "Pesnièke vedrine" dugi niz godina prezentovao nam je odabrane stihove srpskih i pesnika sa tada jugoslovenskih prostora koji su stvarali u periodu od pre Prvog svetskog rata pa sve do. | srp | Serijal "Pesnièke vedrine" dugi niz godina prezentovao nam je odabrane stihove srpskih i pesnika sa tada jugoslovenskih prostora koji su stvarali u periodu od pre Prvog svetskog rata pa sve do perioda moderne srpske knji¾evnosti. Poznati glumci kazuju stihove u pa¾ljivo odabranim enterijerima i eksterijerima. |
| 09/05 | 12h00>12h22 |
(0x00) ? | srp | Geologija | Emisija koja gledaocima obja¹njava sve iz geolo¹ke pro¹losti biv¹e Jugoslavije. U emisiji se koriste istorijske èinjenice i razlièiti izvori, a prati se geolo¹ki razvitak zemlje od davnih vremena. | srp | Emisija koja gledaocima obja¹njava sve iz geolo¹ke pro¹losti biv¹e Jugoslavije. U emisiji se koriste istorijske èinjenice i razlièiti izvori, a prati se geolo¹ki razvitak zemlje od davnih vremena. |
| 09/05 | 12h22>12h44 |
(0x00) ? | srp | Geologija | Emisija koja gledaocima obja¹njava sve iz geolo¹ke pro¹losti biv¹e Jugoslavije. U emisiji se koriste istorijske èinjenice i razlièiti izvori, a prati se geolo¹ki razvitak zemlje od davnih vremena. | srp | Emisija koja gledaocima obja¹njava sve iz geolo¹ke pro¹losti biv¹e Jugoslavije. U emisiji se koriste istorijske èinjenice i razlièiti izvori, a prati se geolo¹ki razvitak zemlje od davnih vremena. |
| 09/05 | 12h44>13h10 |
(0x00) ? | srp | Karavan | Emisija nam predoèava ¾ivot svetionièara, koji zajedno sa porodicama izolovano ¾ive na razbacanim ostrvima Jadranskog mora, u podruèju Korèule. | srp | Emisija nam predoèava ¾ivot svetionièara, koji zajedno sa porodicama izolovano ¾ive na razbacanim ostrvima Jadranskog mora, u podruèju Korèule. Kamera prati posadu broda Porer, koji obilazi svetionike Parabroz, Ploèice, Struga, Palagru¾a i Glava t, i snabdeva stanovnike neophodnim potrep¹tinama. Natpis na Kuvarici okaèenoj u jednom domaæinstvu koji ka¾e: Od ljubavi nismo siti, treba dobro jest i pit, duhovito i reèito govori od kakvog je znaèaja snabdevanje u ovim oblastima. Svakodnevni ¾ivot, kako ka¾e jedan od svetionièara je jedan te isti - svi smo jedni drugima dosadili. Takva situacija posebno je ote¾ana zimi, kada bure onemoguæavaju pristup ovim nepristupaènim prostorima, ¹to je ekipa Karavana uspela da snimi kod svetion ika Glavat, kao i posledice po¾ara kod svetionika Parobroz. |
| 09/05 | 13h10>13h54 |
(0x00) ? | srp | Potopljeni gradovi | U filmu je prikazano nekoliko zanimljivih pojedinosti, od kojih nekima danas vi¹e nije moguæe uæi u trag. | srp | U filmu je prikazano nekoliko zanimljivih pojedinosti, od kojih nekima danas vi¹e nije moguæe uæi u trag. |
| 09/05 | 13h54>14h24 |
(0x00) ? | srp | Tajne Jadrana | Emisija prati rad ronilaèke ekipe koja traga za potopljenim brodovima na Jadranu. | srp | Tajne Jadrana je serijal od dvadesetak emisija koje su snimljene u periodu od 1972. do 1975. godine kao koprodukcija Televizije Beograd i Televizije Zagreb i u saradnji sa Jugoslovenskom ratnom mornaricom. Scenarista i reditelj Petar Ðuriæ i sni matelj Mario Saleto 1974. godine pratili su rad ronilaèkih ekipa koje su vadile amfore sa potopljenih antièkih galija. Snimljeno je i suðenje kradljivcima amfora na Cresu. |
| 09/05 | 14h24>14h53 |
(0x00) ? | srp | Tajne Jadrana | Emisija je snimljena na nalazi¹tu amfora kod Visa. Snimljene su i kolekcije privatnih zbirki vrednih antièkih predmeta. | srp | Emisija je snimljena na nalazi¹tu amfora kod Visa. Snimljene su i kolekcije privatnih zbirki vrednih antièkih predmeta. |
| 09/05 | 14h53>15h21 |
(0x00) ? | srp | Ljudi govore | Emisija serijala "Ljudi govore" posveæena znanim i neznanim junacima Prvog svetskog rata i njihovoj borbi za slobodu otad¾bine. | srp | U emisiji "Tamo daleko-Krf", kamere Televizije Beograd, pratile su put jednog "solunca" prilikom posete istorijskih mesta u Grèkoj. Èuæemo seæanja na povlaèenje srpske vojske kroz Albaniju i iskrcavanje na Krfu. |
| 09/05 | 15h21>15h50 |
(0x00) ? | srp | Ljudi govore | Emisija serijala "Ljudi govore" posveæena èuvanju znanim i neznanim junacima Prvog svetskog rata i njihovoj borbi za slobodu otad¾bine. | srp | Emisija "Tamo daleko-Vido" govori o poseti starih ratnika Grèkoj i njihovim seæanjima na 1916. godinu. Obi¹li su i ostrvo Vido gde su, pred mauzolejom odali po¹tu svojim izginulim i pomrlim saborcima. Pred kamerama TV Beograd, govorili su o boli nici na Vidu, masovnom umiranju i sahranjivanju u "plavu grobnicu". |
| 09/05 | 15h50>16h19 |
(0x00) ? | srp | Lièno viðenje | Milan Vlajèiæ je 1979. godine snimio intervju sa Radivojem Ka¹aninom, èuvenim srpskim matematièarem i akademikom. | srp | Milan Vlajèiæ je 1979. godine snimio intervju sa Radivojem Ka¹aninom, èuvenim srpskim matematièarem i akademikom. Radivoje Ka¹anin roðen je 3. juna 1892. godine , a umro 30.10.1989. godine. Matematiku i astronomiju studirao je u Beèu, Budimpe¹ti , Zagrebu, a posle Prvog svetskog rata nastavio je univerzitetske studije u Parizu, na Sorboni. Objavio je 28 nauènih i struènih radova. Napisao je "Vi¹u matematiku" koja je mnogim generacijama studenata slu¾ila kao neizbe¾an ud¾benik. Bio je iz uzetan predavaè i mentor mnogih doktoranada. Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja. |
| 09/05 | 16h19>17h07 |
(0x00) ? | srp | Ostav¹tina za buduænost | Ljubica Cuca Sokiæ (1914-2009), slikarka, profesor na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti i akademik SANU, gde je za stalnog èlana izabrana 1978. godine. | srp | Ljubica Cuca Sokiæ (1914-2009), slikarka, profesor na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti i akademik SANU, gde je za stalnog èlana izabrana 1978. godine. U svom ateljeu u Beogradu, Ljubica Cuca Sokiæ je za Televiziju Beograd govorila o svom mirnom i sreænom detinjstvu, na kojem se kasnije temeljio njen pogled na svet i pristup umetnosti. Govorila je o svojim poèecima u svetu slikarstva, beogradskoj Umetnièkoj ¹koli koju je pohaðala, usavr¹avanju u Parizu, prvoj samostalnoj izlo¾bi u Beogradu krajem 1939, o grupi "Desetoro" èiji je bila èlan a koja se sastojala od slikara sa akademskim obrazovanjem i onih po vokaciji. O stvarala¹tvu i delima Ljubice Cuce Sokiæ u emisiji govore njeni biv¹i studenti, a potom i kolege - slik ari i èlanovi SANU, Mladen Srbinoviæ (1925-2009) i Stojan Æeliæ (1925-1992). |
| 09/05 | 17h07>17h32 |
(0x00) ? | srp | Pesnièke vedrine | Romanopisac Milo¹ Crnjanski autor remek dela: "Seobe", "Roman o Londonu", "Dnevnik o Èarnojeviæu", jedan je od najizrazitijih pesnika srpske moderne. | srp | Romanopisac Milo¹ Crnjanski autor remek dela: "Seobe", "Roman o Londonu", "Dnevnik o Èarnojeviæu", jedan je od najizrazitijih pesnika srpske moderne. Poema Stra¾ilovo je lirska povesnica, krik èoveka ukorenjenog u prostore koji su daleko a deo s u pesnikovog biæa. Iako decenijama izvan svoje zemlje pesnik je u stvarala¹tvu potpuno srastao sa predelima koje opeva. To je i bolni poetski osvrt na mladost kao povla¹æeno doba ¾ivota koji neumitno prolazi. Pesme je odabrao Andrija Ðukiæ, a ka zuje ih Vladislav Kaæanski. |
| 09/05 | 17h32>18h00 |
(0x00) ? | srp | Pesnièke vedrine | Serijal "Pesnièke vedrine" dugi niz godina prezentovao nam je odabrane stihove srpskih i pesnika sa tada jugoslovenskih prostora koji su stvarali u periodu od pre Prvog svetskog rata pa sve do. | srp | Serijal "Pesnièke vedrine" dugi niz godina prezentovao nam je odabrane stihove srpskih i pesnika sa tada jugoslovenskih prostora koji su stvarali u periodu od pre Prvog svetskog rata pa sve do perioda moderne srpske knji¾evnosti. Poznati glumci kazuju stihove u pa¾ljivo odabranim enterijerima i eksterijerima. |
| 09/05 | 18h00>18h29 |
(0x00) ? | srp | Selo bez seljaka | Ciklus nazvan "Vrelo" iz serijala "Selo bez seljaka", posveæen je izvornoj poeziji i pesmi i u dokumentarno ? poetsko ? muzièkoj formi obraðuje jedan motiv iz narodnog lirskog ili epskog. | srp | Ciklus nazvan "Vrelo" iz serijala "Selo bez seljaka", posveæen je izvornoj poeziji i pesmi i u dokumentarno ? poetsko ? muzièkoj formi obraðuje jedan motiv iz narodnog lirskog ili epskog stvarala¹tva. Prva epizoda ovog ciklusa posveæena je majci . |
| 09/05 | 18h29>18h58 |
(0x00) ? | srp | Dijagonale | Osobena istorija Dubrovnika stvorila je uslove za razvoj autentiène kulture i mentaliteta njenih stanovnika. | srp | Osobena istorija Dubrovnika stvorila je uslove za razvoj autentiène kulture i mentaliteta njenih stanovnika. Dubrovèanin je svako ko voli Dubrovnik, neguje poseban pristup ¾ivotu i razvija osoben humor. O Dubrovniku, Dubrovèanima i "Dubrovkinjam a", Ljubivoju R¹umoviæu govore i pevaju stanovnici "najlep¹e taèke sveta", dubrovaèka slikarka i prva Mis Jugoslavije, Romana Milutin, trubadur Karlo Karleto Sakiæ, Dubrovaèki trubaduri, stranci i prelepa zdanja iz vremena renesanse, humanizma i baroka. |
| 09/05 | 18h58>19h42 |
(0x00) ? | srp | Meðutim | U Rogoznici kraj ©ibenika, grada na hrvatskom primorju, ¾iveo je Benedikt Lovriæ, dr¾avljanin tada¹nje SFRJ i Francuske. | srp | U Rogoznici kraj ©ibenika, grada na hrvatskom primorju, ¾iveo je Benedikt Lovriæ, dr¾avljanin tada¹nje SFRJ i Francuske. Njega je 1986. godine posetila ekipa TV Beograd sa ¾eljom da èuje njegovu ¾ivotnu prièu, ponajvi¹e o uèe¹æu u Drugom svetsko m ratu, nakon kojeg je, za brojne podvige dobio znaèajna vojna odlikovanja. Zbog jednog podviga - hvatanja nemaèkog generala fon Tome kod Birhakejma, dobio je neobièan nadimak - Napoleon. |
| 09/05 | 19h42>20h36 |
(0x00) ? | srp | Na¹e vreme | Na¹e vreme - specijalna dokumentarna emisija pripremljena povodom dvostrukog jubileja Radio Beograda: 50 godina od osnivanja i 35 godina rada u socijalistièkoj Jugoslaviji. | srp | Na¹e vreme - specijalna dokumentarna emisija pripremljena povodom dvostrukog jubileja Radio Beograda: 50 godina od osnivanja i 35 godina rada u socijalistièkoj Jugoslaviji. Ova emisija otkriva pro¹lost i sada¹njost Radio-Beograda. Prateæi u jedn om danu od ponoæi do ponoæi najslu¹anije radio emisije: Jutarnji program, Zeleni megaherc, Radioskop, Selo Veselo, Novosti dana, Krug dvojkom, Izbor hita 202, Tup-tup, Veselo veèe, ovog puta se ne samo èuju veæ i vide novinari, urednici, voditel ji, autori ovih programa... Poznati glasovi predstavljaju se na svom radnom mestu u pripremi i direktnom ukljuèivanju emisija. O razvoju Radio Beograda govori direktor Branko Dadiæ, o sada¹njem trenutku ove informativne kuæe glavni urednik Prvog programa Milutin Milenkoviæ. Svoja seæanja iznosi i jedan od najstarijih èlanova kuæe Miroslav Mitroviæ. |
| 09/05 | 20h36>21h14 |
(0x00) ? | srp | Krug | Filmski zapis o Beogradu, "belom Jugoslovenskom gradu", jednog obiènog dana, viðen od zore do sumraka, bez naracije i bilo kakvih komentara. | srp | Filmski zapis o Beogradu, "belom Jugoslovenskom gradu", jednog obiènog dana, viðen od zore do sumraka, bez naracije i bilo kakvih komentara. Emisija zapoèinje snimcima sa Kalemegdana, zatim se bele¾i atmosfera u Skadarskoj ulici, na ®eleznièkoj stanici, u parku kod autobuske stanice. Snimljene su nove beogradske zgrade, pijace, ljudi u kafanama, svadbe, Novi Beograd, reka Sava, aerodrom, Ta¹majdan, utakmice, ljudi u Knez Mihailovoj ulici, podzemni prolazi, robne kuæe, modne revije, zal jubljeni parovi, spomenici na Kalemegdanu, disko klubovi. Autentièna slika ¾ivota u Beogradu sredinom sedamdesetih godina 20. veka. |
| 09/05 | 21h14>21h43 |
(0x00) ? | srp | Neobavezno | Emisija je posveæena radu Kino kluba Beograd, od osnivanja do danas. | srp | Emisija je posveæena radu Kino kluba Beograd, od osnivanja do danas. Pred kamerama TV Beograd govorili su nekada¹nji i sada¹nji èlanovi Kluba: Marko Babac, Du¹an Makavejev, Dragan Ivkovi, Aleksandar Petkoviæ, Aleksandar Mandiæ, Voja Lukiæ, Du¹an Stojanoviæ, Slobodan Novakoviæ i ®ivojin Pavloviæ. Tu su i odlomci iz filmova: Drveni konjiæ, Peèat, Zid, Triptih o materiji i smrti, Volite se ljudi, Ljubomorna ma¹ta i drugi, kao i arhivski snimci. |
| 09/05 | 21h43>22h12 |
(0x00) ? | srp | Riznice kulturnog blaga | U svojoj burnoj pro¹losti, srpski narod je do¾iveo mnoge seobe koje su vekovima odreðivale njegovu sudbinu. | srp | U svojoj burnoj pro¹losti, srpski narod je do¾iveo mnoge seobe koje su vekovima odreðivale njegovu sudbinu. Veliki tursko - austrijski sukob krajem 17. veka presudno je odredio pravce tzv. Velike seobe pod voðstvom Arsenija Treæeg Èarnojeviæa 16 90. godine, koja je Srbe dovela u Ugarsku, prostor dana¹nje Republike Maðarske. Uprkos svim te¹koæama sa kojima su se susreli, Srbi su stvaralaèki otkrivali ¾ivot u novoj sredini, pa su tako Seèuj, Grabovac, Baja, Ostrogon i Sent Andreja postali ¾ari¹ta nove srpske kulture. Kulturni i verski spomenici, izgraðeni u prete¾no baroknom stilu, i danas su ¾ivo svedoèenje o istoriji na¹eg naroda i njegovoj ¾elji i potrebi da nikada ne zaboravi svoje korene, veru i obièaje. |
| 09/05 | 22h12>23h13 |
(0x00) ? | srp | Vreme televizije | Ova emisija serijala "Vreme televizije "govori o emitovanju u programskoj shemi JRT-a i o ¾ivim emitovanjima. | srp | Ova emisija serijala "Vreme televizije" govori o emitovanju u programskoj shemi JRT - a i o ¾ivim emitovanjima, pre pojave magneskopa. Podseæanje na poèetak kontinuiranog emitovanja zajednièkog jugoslovenskog televizijskog programa (JRT) 28. nov embra 1958, na vreme kada su svi programi emitovani u¾ivo, ili iz studija, ili s mesta dogaðaja posredstvom reporta¾nih kola. Mnogi uèesnici doèaravaju fenomen "¾ive televizije", i to je ujedno prilika da se prika¾u mnogobrojne profesije na tele viziji i ovladavanje njihovim finesama. Emisija se osvræe i na informativni i sportski program i tada¹nje shvatanje voditeljskog rada. |
| 09/05 | 23h13>23h39 |
(0x00) ? | srp | TV feljton | Emisije koje prate karijeru i ¾ivotnu filozofiju poznatih liènosti, kao i de¹avanja koja su ostavila traga u na¹im ¾ivotima. | srp | Emisije koje prate karijeru i ¾ivotnu filozofiju poznatih liènosti, kao i de¹avanja koja su ostavila traga u na¹im ¾ivotima. Kroz prièu o ¾ivotnom putu i radostima i tugama koje su pro¹li poznati glumci, pisci, umetnici, nauènici, upoznajemo ih na savim drugi naèin i vidimo u sasvim drugom svetlu. |
| 09/05 | 23h39>23h49 |
(0x00) ? | srp | Majstori nepredvidljivog. | Portret Rahele Ferari (1911 - 1994) skiciran je insertima iz predstava Jegor Bulièov, Arsenik i stare èipke, Slu¾avka, Lepeza ledi Vindermir i njenim izjavama, meðu kojima se izdvaja: "Da ¾ivim tim. | srp | Portret Rahele Ferari (1911 - 1994) skiciran je insertima iz predstava Jegor Bulièov, Arsenik i stare èipke, Slu¾avka, Lepeza ledi Vindermir i njenim izjavama, meðu kojima se izdvaja: "Da ¾ivim tim novim ¾ivotom, to je moj san... Da se sruèim na scenu i da krenem...". |
| 09/05 | 23h49>23h53 |
(0x00) ? | srp | Bisera Veletanliæ - Smejem. | Vi¹edecenijsku saradnju kompozitora Kornelija Kovaèa i umetnice autentiènog glasa Bisere Veletanliæ obele¾ili su mnogi hitovi, ali i nova verzija pesme "Smejem se bez smisla" za koju je spot uraðen. | srp | Vi¹edecenijsku saradnju kompozitora Kornelija Kovaèa i umetnice autentiènog glasa Bisere Veletanliæ obele¾ili su mnogi hitovi, ali i nova verzija pesme "Smejem se bez smisla" za koju je spot uraðen u produkciji RTS-a. Nakon ¹to je osamdesetih go dina Zdravko Èoliæ pevao ovu pesmu, kompozitor Kornelije Kovaè istièe da promatranjem iz ¾enske perspektive, tekst Spomenke Kovaè ¹alje podjednako sna¾nu poruku, ali sa drugaèijim senzibilitetom. Zato je stihove ogrnuo novom muzikom i aran¾manom , dok je vokal Bisere Veletanliæ bio prirodan izbor u zaokru¾ivanju celokupnog utiska pesme. Autori spota Jelena Svetlièiæ i Gojko Despotoviæ, vizuelno su pojaèali smisao teksta, povezujuæi Biserina seæanja o pro¹lim vremenima, o voljenom èoveku koji vi¹e nije prisutan, kao i prijateljima koji su i danas deo njenog ¾ivota. Neki od njih se pojavljuju u spotu, Kornelije Kovaè, Duda Bezuha, Goran Markoviæ i Branko Cvejiæ. |
| 09/05 | 23h53>00h00 |
(0x00) ? | srp | Arhivske minijature | U ovoj kratkoj formi upoznajte razlièite znamenitosti, ljude i manifestacije. | srp | U ovoj kratkoj formi upoznajte razlièite znamenitosti, ljude i manifestacije. |
| 09/05 | 00h00>00h29 |
(0x00) ? | srp | Selo bez seljaka | Ciklus nazvan "Vrelo" iz serijala "Selo bez seljaka", posveæen je izvornoj poeziji i pesmi i u dokumentarno ? poetsko ? muzièkoj formi obraðuje jedan motiv iz narodnog lirskog ili epskog. | srp | Ciklus nazvan "Vrelo" iz serijala "Selo bez seljaka", posveæen je izvornoj poeziji i pesmi i u dokumentarno ? poetsko ? muzièkoj formi obraðuje jedan motiv iz narodnog lirskog ili epskog stvarala¹tva. Prva epizoda ovog ciklusa posveæena je majci . |
| 09/05 | 00h29>00h58 |
(0x00) ? | srp | Dijagonale | Osobena istorija Dubrovnika stvorila je uslove za razvoj autentiène kulture i mentaliteta njenih stanovnika. | srp | Osobena istorija Dubrovnika stvorila je uslove za razvoj autentiène kulture i mentaliteta njenih stanovnika. Dubrovèanin je svako ko voli Dubrovnik, neguje poseban pristup ¾ivotu i razvija osoben humor. O Dubrovniku, Dubrovèanima i "Dubrovkinjam a", Ljubivoju R¹umoviæu govore i pevaju stanovnici "najlep¹e taèke sveta", dubrovaèka slikarka i prva Mis Jugoslavije, Romana Milutin, trubadur Karlo Karleto Sakiæ, Dubrovaèki trubaduri, stranci i prelepa zdanja iz vremena renesanse, humanizma i baroka. |
| 09/05 | 00h58>01h42 |
(0x00) ? | srp | Meðutim | U Rogoznici kraj ©ibenika, grada na hrvatskom primorju, ¾iveo je Benedikt Lovriæ, dr¾avljanin tada¹nje SFRJ i Francuske. | srp | U Rogoznici kraj ©ibenika, grada na hrvatskom primorju, ¾iveo je Benedikt Lovriæ, dr¾avljanin tada¹nje SFRJ i Francuske. Njega je 1986. godine posetila ekipa TV Beograd sa ¾eljom da èuje njegovu ¾ivotnu prièu, ponajvi¹e o uèe¹æu u Drugom svetsko m ratu, nakon kojeg je, za brojne podvige dobio znaèajna vojna odlikovanja. Zbog jednog podviga - hvatanja nemaèkog generala fon Tome kod Birhakejma, dobio je neobièan nadimak - Napoleon. |
| 09/05 | 01h42>02h36 |
(0x00) ? | srp | Na¹e vreme | Na¹e vreme - specijalna dokumentarna emisija pripremljena povodom dvostrukog jubileja Radio Beograda: 50 godina od osnivanja i 35 godina rada u socijalistièkoj Jugoslaviji. | srp | Na¹e vreme - specijalna dokumentarna emisija pripremljena povodom dvostrukog jubileja Radio Beograda: 50 godina od osnivanja i 35 godina rada u socijalistièkoj Jugoslaviji. Ova emisija otkriva pro¹lost i sada¹njost Radio-Beograda. Prateæi u jedn om danu od ponoæi do ponoæi najslu¹anije radio emisije: Jutarnji program, Zeleni megaherc, Radioskop, Selo Veselo, Novosti dana, Krug dvojkom, Izbor hita 202, Tup-tup, Veselo veèe, ovog puta se ne samo èuju veæ i vide novinari, urednici, voditel ji, autori ovih programa... Poznati glasovi predstavljaju se na svom radnom mestu u pripremi i direktnom ukljuèivanju emisija. O razvoju Radio Beograda govori direktor Branko Dadiæ, o sada¹njem trenutku ove informativne kuæe glavni urednik Prvog programa Milutin Milenkoviæ. Svoja seæanja iznosi i jedan od najstarijih èlanova kuæe Miroslav Mitroviæ. |
| 10/05 | 02h36>03h14 |
(0x00) ? | srp | Krug | Filmski zapis o Beogradu, "belom Jugoslovenskom gradu", jednog obiènog dana, viðen od zore do sumraka, bez naracije i bilo kakvih komentara. | srp | Filmski zapis o Beogradu, "belom Jugoslovenskom gradu", jednog obiènog dana, viðen od zore do sumraka, bez naracije i bilo kakvih komentara. Emisija zapoèinje snimcima sa Kalemegdana, zatim se bele¾i atmosfera u Skadarskoj ulici, na ®eleznièkoj stanici, u parku kod autobuske stanice. Snimljene su nove beogradske zgrade, pijace, ljudi u kafanama, svadbe, Novi Beograd, reka Sava, aerodrom, Ta¹majdan, utakmice, ljudi u Knez Mihailovoj ulici, podzemni prolazi, robne kuæe, modne revije, zal jubljeni parovi, spomenici na Kalemegdanu, disko klubovi. Autentièna slika ¾ivota u Beogradu sredinom sedamdesetih godina 20. veka. |
| 10/05 | 03h14>03h43 |
(0x00) ? | srp | Neobavezno | Emisija je posveæena radu Kino kluba Beograd, od osnivanja do danas. | srp | Emisija je posveæena radu Kino kluba Beograd, od osnivanja do danas. Pred kamerama TV Beograd govorili su nekada¹nji i sada¹nji èlanovi Kluba: Marko Babac, Du¹an Makavejev, Dragan Ivkovi, Aleksandar Petkoviæ, Aleksandar Mandiæ, Voja Lukiæ, Du¹an Stojanoviæ, Slobodan Novakoviæ i ®ivojin Pavloviæ. Tu su i odlomci iz filmova: Drveni konjiæ, Peèat, Zid, Triptih o materiji i smrti, Volite se ljudi, Ljubomorna ma¹ta i drugi, kao i arhivski snimci. |
| 10/05 | 03h43>04h12 |
(0x00) ? | srp | Riznice kulturnog blaga | U svojoj burnoj pro¹losti, srpski narod je do¾iveo mnoge seobe koje su vekovima odreðivale njegovu sudbinu. | srp | U svojoj burnoj pro¹losti, srpski narod je do¾iveo mnoge seobe koje su vekovima odreðivale njegovu sudbinu. Veliki tursko - austrijski sukob krajem 17. veka presudno je odredio pravce tzv. Velike seobe pod voðstvom Arsenija Treæeg Èarnojeviæa 16 90. godine, koja je Srbe dovela u Ugarsku, prostor dana¹nje Republike Maðarske. Uprkos svim te¹koæama sa kojima su se susreli, Srbi su stvaralaèki otkrivali ¾ivot u novoj sredini, pa su tako Seèuj, Grabovac, Baja, Ostrogon i Sent Andreja postali ¾ari¹ta nove srpske kulture. Kulturni i verski spomenici, izgraðeni u prete¾no baroknom stilu, i danas su ¾ivo svedoèenje o istoriji na¹eg naroda i njegovoj ¾elji i potrebi da nikada ne zaboravi svoje korene, veru i obièaje. |
| 10/05 | 04h12>05h13 |
(0x00) ? | srp | Vreme televizije | Ova emisija serijala "Vreme televizije "govori o emitovanju u programskoj shemi JRT-a i o ¾ivim emitovanjima. | srp | Ova emisija serijala "Vreme televizije" govori o emitovanju u programskoj shemi JRT - a i o ¾ivim emitovanjima, pre pojave magneskopa. Podseæanje na poèetak kontinuiranog emitovanja zajednièkog jugoslovenskog televizijskog programa (JRT) 28. nov embra 1958, na vreme kada su svi programi emitovani u¾ivo, ili iz studija, ili s mesta dogaðaja posredstvom reporta¾nih kola. Mnogi uèesnici doèaravaju fenomen "¾ive televizije", i to je ujedno prilika da se prika¾u mnogobrojne profesije na tele viziji i ovladavanje njihovim finesama. Emisija se osvræe i na informativni i sportski program i tada¹nje shvatanje voditeljskog rada. |
| 10/05 | 05h13>05h39 |
(0x00) ? | srp | TV feljton | Emisije koje prate karijeru i ¾ivotnu filozofiju poznatih liènosti, kao i de¹avanja koja su ostavila traga u na¹im ¾ivotima. | srp | Emisije koje prate karijeru i ¾ivotnu filozofiju poznatih liènosti, kao i de¹avanja koja su ostavila traga u na¹im ¾ivotima. Kroz prièu o ¾ivotnom putu i radostima i tugama koje su pro¹li poznati glumci, pisci, umetnici, nauènici, upoznajemo ih na savim drugi naèin i vidimo u sasvim drugom svetlu. |
| 10/05 | 05h39>05h49 |
(0x00) ? | srp | Majstori nepredvidljivog. | Portret Rahele Ferari (1911 - 1994) skiciran je insertima iz predstava Jegor Bulièov, Arsenik i stare èipke, Slu¾avka, Lepeza ledi Vindermir i njenim izjavama, meðu kojima se izdvaja: "Da ¾ivim tim. | srp | Portret Rahele Ferari (1911 - 1994) skiciran je insertima iz predstava Jegor Bulièov, Arsenik i stare èipke, Slu¾avka, Lepeza ledi Vindermir i njenim izjavama, meðu kojima se izdvaja: "Da ¾ivim tim novim ¾ivotom, to je moj san... Da se sruèim na scenu i da krenem...". |
| 10/05 | 05h49>05h53 |
(0x00) ? | srp | Bisera Veletanliæ - Smejem. | Vi¹edecenijsku saradnju kompozitora Kornelija Kovaèa i umetnice autentiènog glasa Bisere Veletanliæ obele¾ili su mnogi hitovi, ali i nova verzija pesme "Smejem se bez smisla" za koju je spot uraðen. | srp | Vi¹edecenijsku saradnju kompozitora Kornelija Kovaèa i umetnice autentiènog glasa Bisere Veletanliæ obele¾ili su mnogi hitovi, ali i nova verzija pesme "Smejem se bez smisla" za koju je spot uraðen u produkciji RTS-a. Nakon ¹to je osamdesetih go dina Zdravko Èoliæ pevao ovu pesmu, kompozitor Kornelije Kovaè istièe da promatranjem iz ¾enske perspektive, tekst Spomenke Kovaè ¹alje podjednako sna¾nu poruku, ali sa drugaèijim senzibilitetom. Zato je stihove ogrnuo novom muzikom i aran¾manom , dok je vokal Bisere Veletanliæ bio prirodan izbor u zaokru¾ivanju celokupnog utiska pesme. Autori spota Jelena Svetlièiæ i Gojko Despotoviæ, vizuelno su pojaèali smisao teksta, povezujuæi Biserina seæanja o pro¹lim vremenima, o voljenom èoveku koji vi¹e nije prisutan, kao i prijateljima koji su i danas deo njenog ¾ivota. Neki od njih se pojavljuju u spotu, Kornelije Kovaè, Duda Bezuha, Goran Markoviæ i Branko Cvejiæ. |
| 10/05 | 05h53>06h00 |
(0x00) ? | srp | Arhivske minijature | U ovoj kratkoj formi upoznajte razlièite znamenitosti, ljude i manifestacije. | srp | U ovoj kratkoj formi upoznajte razlièite znamenitosti, ljude i manifestacije. |
| 10/05 | 06h00>06h29 |
(0x00) ? | srp | Selo bez seljaka | Ciklus nazvan "Vrelo" iz serijala "Selo bez seljaka", posveæen je izvornoj poeziji i pesmi i u dokumentarno ? poetsko ? muzièkoj formi obraðuje jedan motiv iz narodnog lirskog ili epskog. | srp | Ciklus nazvan "Vrelo" iz serijala "Selo bez seljaka", posveæen je izvornoj poeziji i pesmi i u dokumentarno ? poetsko ? muzièkoj formi obraðuje jedan motiv iz narodnog lirskog ili epskog stvarala¹tva. Prva epizoda ovog ciklusa posveæena je majci . |
| 10/05 | 06h29>06h58 |
(0x00) ? | srp | Dijagonale | Osobena istorija Dubrovnika stvorila je uslove za razvoj autentiène kulture i mentaliteta njenih stanovnika. | srp | Osobena istorija Dubrovnika stvorila je uslove za razvoj autentiène kulture i mentaliteta njenih stanovnika. Dubrovèanin je svako ko voli Dubrovnik, neguje poseban pristup ¾ivotu i razvija osoben humor. O Dubrovniku, Dubrovèanima i "Dubrovkinjam a", Ljubivoju R¹umoviæu govore i pevaju stanovnici "najlep¹e taèke sveta", dubrovaèka slikarka i prva Mis Jugoslavije, Romana Milutin, trubadur Karlo Karleto Sakiæ, Dubrovaèki trubaduri, stranci i prelepa zdanja iz vremena renesanse, humanizma i baroka. |
| 10/05 | 06h58>07h42 |
(0x00) ? | srp | Meðutim | U Rogoznici kraj ©ibenika, grada na hrvatskom primorju, ¾iveo je Benedikt Lovriæ, dr¾avljanin tada¹nje SFRJ i Francuske. | srp | U Rogoznici kraj ©ibenika, grada na hrvatskom primorju, ¾iveo je Benedikt Lovriæ, dr¾avljanin tada¹nje SFRJ i Francuske. Njega je 1986. godine posetila ekipa TV Beograd sa ¾eljom da èuje njegovu ¾ivotnu prièu, ponajvi¹e o uèe¹æu u Drugom svetsko m ratu, nakon kojeg je, za brojne podvige dobio znaèajna vojna odlikovanja. Zbog jednog podviga - hvatanja nemaèkog generala fon Tome kod Birhakejma, dobio je neobièan nadimak - Napoleon. |
| 10/05 | 07h42>08h36 |
(0x00) ? | srp | Na¹e vreme | Na¹e vreme - specijalna dokumentarna emisija pripremljena povodom dvostrukog jubileja Radio Beograda: 50 godina od osnivanja i 35 godina rada u socijalistièkoj Jugoslaviji. | srp | Na¹e vreme - specijalna dokumentarna emisija pripremljena povodom dvostrukog jubileja Radio Beograda: 50 godina od osnivanja i 35 godina rada u socijalistièkoj Jugoslaviji. Ova emisija otkriva pro¹lost i sada¹njost Radio-Beograda. Prateæi u jedn om danu od ponoæi do ponoæi najslu¹anije radio emisije: Jutarnji program, Zeleni megaherc, Radioskop, Selo Veselo, Novosti dana, Krug dvojkom, Izbor hita 202, Tup-tup, Veselo veèe, ovog puta se ne samo èuju veæ i vide novinari, urednici, voditel ji, autori ovih programa... Poznati glasovi predstavljaju se na svom radnom mestu u pripremi i direktnom ukljuèivanju emisija. O razvoju Radio Beograda govori direktor Branko Dadiæ, o sada¹njem trenutku ove informativne kuæe glavni urednik Prvog programa Milutin Milenkoviæ. Svoja seæanja iznosi i jedan od najstarijih èlanova kuæe Miroslav Mitroviæ. |
| 10/05 | 08h36>09h14 |
(0x00) ? | srp | Krug | Filmski zapis o Beogradu, "belom Jugoslovenskom gradu", jednog obiènog dana, viðen od zore do sumraka, bez naracije i bilo kakvih komentara. | srp | Filmski zapis o Beogradu, "belom Jugoslovenskom gradu", jednog obiènog dana, viðen od zore do sumraka, bez naracije i bilo kakvih komentara. Emisija zapoèinje snimcima sa Kalemegdana, zatim se bele¾i atmosfera u Skadarskoj ulici, na ®eleznièkoj stanici, u parku kod autobuske stanice. Snimljene su nove beogradske zgrade, pijace, ljudi u kafanama, svadbe, Novi Beograd, reka Sava, aerodrom, Ta¹majdan, utakmice, ljudi u Knez Mihailovoj ulici, podzemni prolazi, robne kuæe, modne revije, zal jubljeni parovi, spomenici na Kalemegdanu, disko klubovi. Autentièna slika ¾ivota u Beogradu sredinom sedamdesetih godina 20. veka. |
| 10/05 | 09h14>09h43 |
(0x00) ? | srp | Neobavezno | Emisija je posveæena radu Kino kluba Beograd, od osnivanja do danas. | srp | Emisija je posveæena radu Kino kluba Beograd, od osnivanja do danas. Pred kamerama TV Beograd govorili su nekada¹nji i sada¹nji èlanovi Kluba: Marko Babac, Du¹an Makavejev, Dragan Ivkovi, Aleksandar Petkoviæ, Aleksandar Mandiæ, Voja Lukiæ, Du¹an Stojanoviæ, Slobodan Novakoviæ i ®ivojin Pavloviæ. Tu su i odlomci iz filmova: Drveni konjiæ, Peèat, Zid, Triptih o materiji i smrti, Volite se ljudi, Ljubomorna ma¹ta i drugi, kao i arhivski snimci. |
| 10/05 | 09h43>10h12 |
(0x00) ? | srp | Riznice kulturnog blaga | U svojoj burnoj pro¹losti, srpski narod je do¾iveo mnoge seobe koje su vekovima odreðivale njegovu sudbinu. | srp | U svojoj burnoj pro¹losti, srpski narod je do¾iveo mnoge seobe koje su vekovima odreðivale njegovu sudbinu. Veliki tursko - austrijski sukob krajem 17. veka presudno je odredio pravce tzv. Velike seobe pod voðstvom Arsenija Treæeg Èarnojeviæa 16 90. godine, koja je Srbe dovela u Ugarsku, prostor dana¹nje Republike Maðarske. Uprkos svim te¹koæama sa kojima su se susreli, Srbi su stvaralaèki otkrivali ¾ivot u novoj sredini, pa su tako Seèuj, Grabovac, Baja, Ostrogon i Sent Andreja postali ¾ari¹ta nove srpske kulture. Kulturni i verski spomenici, izgraðeni u prete¾no baroknom stilu, i danas su ¾ivo svedoèenje o istoriji na¹eg naroda i njegovoj ¾elji i potrebi da nikada ne zaboravi svoje korene, veru i obièaje. |
| 10/05 | 10h12>11h13 |
(0x00) ? | srp | Vreme televizije | Ova emisija serijala "Vreme televizije "govori o emitovanju u programskoj shemi JRT-a i o ¾ivim emitovanjima. | srp | Ova emisija serijala "Vreme televizije" govori o emitovanju u programskoj shemi JRT - a i o ¾ivim emitovanjima, pre pojave magneskopa. Podseæanje na poèetak kontinuiranog emitovanja zajednièkog jugoslovenskog televizijskog programa (JRT) 28. nov embra 1958, na vreme kada su svi programi emitovani u¾ivo, ili iz studija, ili s mesta dogaðaja posredstvom reporta¾nih kola. Mnogi uèesnici doèaravaju fenomen "¾ive televizije", i to je ujedno prilika da se prika¾u mnogobrojne profesije na tele viziji i ovladavanje njihovim finesama. Emisija se osvræe i na informativni i sportski program i tada¹nje shvatanje voditeljskog rada. |
| 10/05 | 11h13>11h39 |
(0x00) ? | srp | TV feljton | Emisije koje prate karijeru i ¾ivotnu filozofiju poznatih liènosti, kao i de¹avanja koja su ostavila traga u na¹im ¾ivotima. | srp | Emisije koje prate karijeru i ¾ivotnu filozofiju poznatih liènosti, kao i de¹avanja koja su ostavila traga u na¹im ¾ivotima. Kroz prièu o ¾ivotnom putu i radostima i tugama koje su pro¹li poznati glumci, pisci, umetnici, nauènici, upoznajemo ih na savim drugi naèin i vidimo u sasvim drugom svetlu. |
| 10/05 | 11h39>11h49 |
(0x00) ? | srp | Majstori nepredvidljivog. | Portret Rahele Ferari (1911 - 1994) skiciran je insertima iz predstava Jegor Bulièov, Arsenik i stare èipke, Slu¾avka, Lepeza ledi Vindermir i njenim izjavama, meðu kojima se izdvaja: "Da ¾ivim tim. | srp | Portret Rahele Ferari (1911 - 1994) skiciran je insertima iz predstava Jegor Bulièov, Arsenik i stare èipke, Slu¾avka, Lepeza ledi Vindermir i njenim izjavama, meðu kojima se izdvaja: "Da ¾ivim tim novim ¾ivotom, to je moj san... Da se sruèim na scenu i da krenem...". |
| 10/05 | 11h49>11h53 |
(0x00) ? | srp | Bisera Veletanliæ - Smejem. | Vi¹edecenijsku saradnju kompozitora Kornelija Kovaèa i umetnice autentiènog glasa Bisere Veletanliæ obele¾ili su mnogi hitovi, ali i nova verzija pesme "Smejem se bez smisla" za koju je spot uraðen. | srp | Vi¹edecenijsku saradnju kompozitora Kornelija Kovaèa i umetnice autentiènog glasa Bisere Veletanliæ obele¾ili su mnogi hitovi, ali i nova verzija pesme "Smejem se bez smisla" za koju je spot uraðen u produkciji RTS-a. Nakon ¹to je osamdesetih go dina Zdravko Èoliæ pevao ovu pesmu, kompozitor Kornelije Kovaè istièe da promatranjem iz ¾enske perspektive, tekst Spomenke Kovaè ¹alje podjednako sna¾nu poruku, ali sa drugaèijim senzibilitetom. Zato je stihove ogrnuo novom muzikom i aran¾manom , dok je vokal Bisere Veletanliæ bio prirodan izbor u zaokru¾ivanju celokupnog utiska pesme. Autori spota Jelena Svetlièiæ i Gojko Despotoviæ, vizuelno su pojaèali smisao teksta, povezujuæi Biserina seæanja o pro¹lim vremenima, o voljenom èoveku koji vi¹e nije prisutan, kao i prijateljima koji su i danas deo njenog ¾ivota. Neki od njih se pojavljuju u spotu, Kornelije Kovaè, Duda Bezuha, Goran Markoviæ i Branko Cvejiæ. |
| 10/05 | 11h53>12h00 |
(0x00) ? | srp | Arhivske minijature | U ovoj kratkoj formi upoznajte razlièite znamenitosti, ljude i manifestacije. | srp | U ovoj kratkoj formi upoznajte razlièite znamenitosti, ljude i manifestacije. |
| 10/05 | 12h00>12h29 |
(0x00) ? | srp | Selo bez seljaka | Ciklus nazvan "Vrelo" iz serijala "Selo bez seljaka", posveæen je izvornoj poeziji i pesmi i u dokumentarno ? poetsko ? muzièkoj formi obraðuje jedan motiv iz narodnog lirskog ili epskog. | srp | Ciklus nazvan "Vrelo" iz serijala "Selo bez seljaka", posveæen je izvornoj poeziji i pesmi i u dokumentarno ? poetsko ? muzièkoj formi obraðuje jedan motiv iz narodnog lirskog ili epskog stvarala¹tva. Prva epizoda ovog ciklusa posveæena je majci . |
| 10/05 | 12h29>12h58 |
(0x00) ? | srp | Dijagonale | Osobena istorija Dubrovnika stvorila je uslove za razvoj autentiène kulture i mentaliteta njenih stanovnika. | srp | Osobena istorija Dubrovnika stvorila je uslove za razvoj autentiène kulture i mentaliteta njenih stanovnika. Dubrovèanin je svako ko voli Dubrovnik, neguje poseban pristup ¾ivotu i razvija osoben humor. O Dubrovniku, Dubrovèanima i "Dubrovkinjam a", Ljubivoju R¹umoviæu govore i pevaju stanovnici "najlep¹e taèke sveta", dubrovaèka slikarka i prva Mis Jugoslavije, Romana Milutin, trubadur Karlo Karleto Sakiæ, Dubrovaèki trubaduri, stranci i prelepa zdanja iz vremena renesanse, humanizma i baroka. |
| 10/05 | 12h58>13h42 |
(0x00) ? | srp | Meðutim | U Rogoznici kraj ©ibenika, grada na hrvatskom primorju, ¾iveo je Benedikt Lovriæ, dr¾avljanin tada¹nje SFRJ i Francuske. | srp | U Rogoznici kraj ©ibenika, grada na hrvatskom primorju, ¾iveo je Benedikt Lovriæ, dr¾avljanin tada¹nje SFRJ i Francuske. Njega je 1986. godine posetila ekipa TV Beograd sa ¾eljom da èuje njegovu ¾ivotnu prièu, ponajvi¹e o uèe¹æu u Drugom svetsko m ratu, nakon kojeg je, za brojne podvige dobio znaèajna vojna odlikovanja. Zbog jednog podviga - hvatanja nemaèkog generala fon Tome kod Birhakejma, dobio je neobièan nadimak - Napoleon. |
| 10/05 | 13h42>14h36 |
(0x00) ? | srp | Na¹e vreme | Na¹e vreme - specijalna dokumentarna emisija pripremljena povodom dvostrukog jubileja Radio Beograda: 50 godina od osnivanja i 35 godina rada u socijalistièkoj Jugoslaviji. | srp | Na¹e vreme - specijalna dokumentarna emisija pripremljena povodom dvostrukog jubileja Radio Beograda: 50 godina od osnivanja i 35 godina rada u socijalistièkoj Jugoslaviji. Ova emisija otkriva pro¹lost i sada¹njost Radio-Beograda. Prateæi u jedn om danu od ponoæi do ponoæi najslu¹anije radio emisije: Jutarnji program, Zeleni megaherc, Radioskop, Selo Veselo, Novosti dana, Krug dvojkom, Izbor hita 202, Tup-tup, Veselo veèe, ovog puta se ne samo èuju veæ i vide novinari, urednici, voditel ji, autori ovih programa... Poznati glasovi predstavljaju se na svom radnom mestu u pripremi i direktnom ukljuèivanju emisija. O razvoju Radio Beograda govori direktor Branko Dadiæ, o sada¹njem trenutku ove informativne kuæe glavni urednik Prvog programa Milutin Milenkoviæ. Svoja seæanja iznosi i jedan od najstarijih èlanova kuæe Miroslav Mitroviæ. |
| 10/05 | 14h36>15h14 |
(0x00) ? | srp | Krug | Filmski zapis o Beogradu, "belom Jugoslovenskom gradu", jednog obiènog dana, viðen od zore do sumraka, bez naracije i bilo kakvih komentara. | srp | Filmski zapis o Beogradu, "belom Jugoslovenskom gradu", jednog obiènog dana, viðen od zore do sumraka, bez naracije i bilo kakvih komentara. Emisija zapoèinje snimcima sa Kalemegdana, zatim se bele¾i atmosfera u Skadarskoj ulici, na ®eleznièkoj stanici, u parku kod autobuske stanice. Snimljene su nove beogradske zgrade, pijace, ljudi u kafanama, svadbe, Novi Beograd, reka Sava, aerodrom, Ta¹majdan, utakmice, ljudi u Knez Mihailovoj ulici, podzemni prolazi, robne kuæe, modne revije, zal jubljeni parovi, spomenici na Kalemegdanu, disko klubovi. Autentièna slika ¾ivota u Beogradu sredinom sedamdesetih godina 20. veka. |
| 10/05 | 15h14>15h43 |
(0x00) ? | srp | Neobavezno | Emisija je posveæena radu Kino kluba Beograd, od osnivanja do danas. | srp | Emisija je posveæena radu Kino kluba Beograd, od osnivanja do danas. Pred kamerama TV Beograd govorili su nekada¹nji i sada¹nji èlanovi Kluba: Marko Babac, Du¹an Makavejev, Dragan Ivkovi, Aleksandar Petkoviæ, Aleksandar Mandiæ, Voja Lukiæ, Du¹an Stojanoviæ, Slobodan Novakoviæ i ®ivojin Pavloviæ. Tu su i odlomci iz filmova: Drveni konjiæ, Peèat, Zid, Triptih o materiji i smrti, Volite se ljudi, Ljubomorna ma¹ta i drugi, kao i arhivski snimci. |
| 10/05 | 15h43>16h12 |
(0x00) ? | srp | Riznice kulturnog blaga | U svojoj burnoj pro¹losti, srpski narod je do¾iveo mnoge seobe koje su vekovima odreðivale njegovu sudbinu. | srp | U svojoj burnoj pro¹losti, srpski narod je do¾iveo mnoge seobe koje su vekovima odreðivale njegovu sudbinu. Veliki tursko - austrijski sukob krajem 17. veka presudno je odredio pravce tzv. Velike seobe pod voðstvom Arsenija Treæeg Èarnojeviæa 16 90. godine, koja je Srbe dovela u Ugarsku, prostor dana¹nje Republike Maðarske. Uprkos svim te¹koæama sa kojima su se susreli, Srbi su stvaralaèki otkrivali ¾ivot u novoj sredini, pa su tako Seèuj, Grabovac, Baja, Ostrogon i Sent Andreja postali ¾ari¹ta nove srpske kulture. Kulturni i verski spomenici, izgraðeni u prete¾no baroknom stilu, i danas su ¾ivo svedoèenje o istoriji na¹eg naroda i njegovoj ¾elji i potrebi da nikada ne zaboravi svoje korene, veru i obièaje. |
| 10/05 | 16h12>17h13 |
(0x00) ? | srp | Vreme televizije | Ova emisija serijala "Vreme televizije "govori o emitovanju u programskoj shemi JRT-a i o ¾ivim emitovanjima. | srp | Ova emisija serijala "Vreme televizije" govori o emitovanju u programskoj shemi JRT - a i o ¾ivim emitovanjima, pre pojave magneskopa. Podseæanje na poèetak kontinuiranog emitovanja zajednièkog jugoslovenskog televizijskog programa (JRT) 28. nov embra 1958, na vreme kada su svi programi emitovani u¾ivo, ili iz studija, ili s mesta dogaðaja posredstvom reporta¾nih kola. Mnogi uèesnici doèaravaju fenomen "¾ive televizije", i to je ujedno prilika da se prika¾u mnogobrojne profesije na tele viziji i ovladavanje njihovim finesama. Emisija se osvræe i na informativni i sportski program i tada¹nje shvatanje voditeljskog rada. |
| 10/05 | 17h13>17h39 |
(0x00) ? | srp | TV feljton | Emisije koje prate karijeru i ¾ivotnu filozofiju poznatih liènosti, kao i de¹avanja koja su ostavila traga u na¹im ¾ivotima. | srp | Emisije koje prate karijeru i ¾ivotnu filozofiju poznatih liènosti, kao i de¹avanja koja su ostavila traga u na¹im ¾ivotima. Kroz prièu o ¾ivotnom putu i radostima i tugama koje su pro¹li poznati glumci, pisci, umetnici, nauènici, upoznajemo ih na savim drugi naèin i vidimo u sasvim drugom svetlu. |
| 10/05 | 17h39>17h49 |
(0x00) ? | srp | Majstori nepredvidljivog. | Portret Rahele Ferari (1911 - 1994) skiciran je insertima iz predstava Jegor Bulièov, Arsenik i stare èipke, Slu¾avka, Lepeza ledi Vindermir i njenim izjavama, meðu kojima se izdvaja: "Da ¾ivim tim. | srp | Portret Rahele Ferari (1911 - 1994) skiciran je insertima iz predstava Jegor Bulièov, Arsenik i stare èipke, Slu¾avka, Lepeza ledi Vindermir i njenim izjavama, meðu kojima se izdvaja: "Da ¾ivim tim novim ¾ivotom, to je moj san... Da se sruèim na scenu i da krenem...". |
| 10/05 | 17h49>17h53 |
(0x00) ? | srp | Bisera Veletanliæ - Smejem. | Vi¹edecenijsku saradnju kompozitora Kornelija Kovaèa i umetnice autentiènog glasa Bisere Veletanliæ obele¾ili su mnogi hitovi, ali i nova verzija pesme "Smejem se bez smisla" za koju je spot uraðen. | srp | Vi¹edecenijsku saradnju kompozitora Kornelija Kovaèa i umetnice autentiènog glasa Bisere Veletanliæ obele¾ili su mnogi hitovi, ali i nova verzija pesme "Smejem se bez smisla" za koju je spot uraðen u produkciji RTS-a. Nakon ¹to je osamdesetih go dina Zdravko Èoliæ pevao ovu pesmu, kompozitor Kornelije Kovaè istièe da promatranjem iz ¾enske perspektive, tekst Spomenke Kovaè ¹alje podjednako sna¾nu poruku, ali sa drugaèijim senzibilitetom. Zato je stihove ogrnuo novom muzikom i aran¾manom , dok je vokal Bisere Veletanliæ bio prirodan izbor u zaokru¾ivanju celokupnog utiska pesme. Autori spota Jelena Svetlièiæ i Gojko Despotoviæ, vizuelno su pojaèali smisao teksta, povezujuæi Biserina seæanja o pro¹lim vremenima, o voljenom èoveku koji vi¹e nije prisutan, kao i prijateljima koji su i danas deo njenog ¾ivota. Neki od njih se pojavljuju u spotu, Kornelije Kovaè, Duda Bezuha, Goran Markoviæ i Branko Cvejiæ. |
| 10/05 | 17h53>18h00 |
(0x00) ? | srp | Arhivske minijature | U ovoj kratkoj formi upoznajte razlièite znamenitosti, ljude i manifestacije. | srp | U ovoj kratkoj formi upoznajte razlièite znamenitosti, ljude i manifestacije. |
| 10/05 | 18h00>18h21 |
(0x00) ? | srp | Na¹e vreme | Emisija govori o problemu nezaposlenosti. | srp | Emisija govori o problemu nezaposlenosti. Zabele¾ena su svedoèenja nezaposlenih ljudi u ¹kolama, na ulici, ispred ¹altera Biroa za zapo¹ljavanje, u Omladinskoj zadruzi, na selu, koja ukazuju na razlièite oblike diskriminacije. Svetolik Mitiæ nji hova svedoèenja suèeljava sa argumentima predstavnika razlièitih privrednih organizacija, Samoupravnih interesnih zajednica, Op¹tina, ¹kola u Beogradu i Lazarevcu. Èinjenice koje iznosi ovaj dokumentarni zapis oslikavaju kompleksnost problema za po¹ljavanja, odnosno nezaposlenosti, i jednako su aktuelne i danas. |
| 10/05 | 18h21>18h52 |
(0x00) ? | srp | Ram za nekoliko poza | Serija "Ram za nekoliko poza" snimljena je 1976. godine. | srp | Serija "Ram za nekoliko poza" snimljena je 1976. godine. Tada¹nji urednik Zabavno-muzièke redakcije Predrag Peri¹iæ je tokom emitovanja serije pobrao kontroverzne kritike, od odobravanja za originalnu ideju do osporavanja. Drugaèija od drugih em isija koje se bave malim ljudima, ona na poseban naèin slika i otkriva svet ljudi koji su svoj ¾ivot ispunili hobijima i ve¹tinama koje su sami osmislili. U njoj poziraju peraèi zlata na Peku, èobanica koja svira na listu, ljubitelj fudbala, grn èar, neobièni orkestar... a reditelj Karpo Godina ih uramljuje u njihov ambijent, ¾ivopisne pejza¾e Srbije. |
| 10/05 | 18h52>19h20 |
(0x00) ? | srp | Ljudi govore | Milo¹ To¹iæ je 1914. godine bio jedan od mnogih mladiæa koji se odazvao pozivu otad¾bine i krenuo u borbu za njenu slobodu. | srp | Milo¹ To¹iæ je 1914. godine bio jedan od mnogih mladiæa koji se odazvao pozivu otad¾bine i krenuo u borbu za njenu slobodu. Tog dana kada ga je majka ispratila na front, nije mogao da zamisli kuda æe ga ¾ivot odvesti. Nakon prelaska na¹e vojske preko Albanije i oporavka na Krfu, iz Soluna, potpuno neoèekivano, poslat je u Ameriku gde je Srpska vojna misija vr¹ila regrutaciju iseljenika, voljnih da pomognu u odluèujuæim bitkama za osloboðenje Srbije. ©etajuæi Njujorkom, nai¹ao je na gru pu ljudi koji su hranili golubove. Jedan od njih bio je Nikola Tesla. Njihov razgovor bio je poèetak prijateljstva koje je nastavljeno 10 godina kasnije-1928, kada je Milo¹ To¹iæ stupio na du¾nost u Generalnom konzulatu tada¹nje Jugoslavije. O s vemu ¹to je do¾iveo dru¾eæi se sa Nikolom Teslom, o pismima koja mu je slavni nauènik pisao, Milo¹ To¹iæ je govorio u ovoj emisiji serijala "Ljudi govore", snimljene 1984. godine. |
| 10/05 | 19h20>19h49 |
(0x00) ? | srp | Ljudi govore | Povodom stogodi¹njice roðenja, snimljena je emisija posveæena revolucionaru Dragojlu Dudiæu, prvom predsedniku Narodnooslobodilaèkog odbora Srbije, piscu "Dnevnika 1941" i narodnom heroju. | srp | Povodom stogodi¹njice roðenja, snimljena je emisija posveæena revolucionaru Dragojlu Dudiæu, prvom predsedniku Narodnooslobodilaèkog odbora Srbije, piscu "Dnevnika 1941" i narodnom heroju. O njemu kao o èoveku i partizanskom rukovodiocu govore n jegovi saborci i prijatelji iz Valjevskog partizanskog odreda. |
| 10/05 | 19h49>20h15 |
(0x00) ? | srp | Karavan | Iz knjige Milana Kovaèeviæa "Karavan":. | srp | Iz knjige Milana Kovaèeviæa "Karavan": "Tra¾eæi Jermu krenuli smo na istok. Reèica Grand¾ina odvela nas je do zanimljivog sela Klisure. Nasred glavne ulice odmara se krmaèa sa prasiæima. Starinske prizemne kuæe originalnog izgleda lièe na kulise za neki neobièan film. Neposredno iza sela Grand¾ina se sastaje sa drugom reèicom nezgrapna imena, Grubinom. Tako nastaje Jerma. Pratimo je. Na na¹e oèi buja, primajuæi pritoke s leva i s desna. Ulazi u selo Strezimirovce i neprimetno, bez paso ¹a i vize, u samom selu prelazi jugoslovensko-bugarsku granicu. Graniènog prelaza nema, ali postoji kapija koja se otvara svakog 18. septembra. Tada se na jednoj poljani, u na¹em delu, odr¾ava zajednièki sabor. Jerma se vraæa u na¹u zemlju oko d vadeset kilometara vazdu¹nom linijom na severoistok..." . |
| 10/05 | 20h15>20h42 |
(0x00) ? | srp | Odiseja mira | Emisija je dokumentarni zapis o genezi trke u atomskom naoru¾anju posle Drugog svetskog rata, koja poèinje apokaliptiènim scenama uni¹tenja Hiro¹ime i Nagasakija. | srp | Emisija je dokumentarni zapis o genezi trke u atomskom naoru¾anju posle Drugog svetskog rata, koja poèinje apokaliptiènim scenama uni¹tenja Hiro¹ime i Nagasakija. Film prati postepenu eskalaciju hladnoratovskog oru¾anog i obave¹tajnog nadmetanja izmeðu dve supersile. U Americi raste antikomunistièko raspolo¾enje, formira se Makartijev komitet i poèinju progoni i hap¹enja. Stvara se Holivudska crna lista u prilog èijeg formiranja svedoèe Volt Dizni, Gari Kuper i Ronald Regan. Trku prate dileme nauènika koji uèestvuju u hladnoratovskim procesima kao ¹to su Robert Openhajmer, Enriko Fermi, Klaus Fuks, Georgi Maljenko. Prate se i diplomatski napori za postizanje sporazuma o prekidu trke u naoru¾anju, koji 1973. godine dovode do p otpisivanja Ugovora o spreèavanju nuklearnog rata. |
| 10/05 | 20h42>21h17 |
(0x00) ? | srp | Svet danas | Emisija koja se bavi jednim od goruæih problema dana¹njice, ali koji nije tako nov - na problem izbeglica i migracije ova emisija ukazivala je jo¹ 1987. godine. | srp | Emisija koja se bavi jednim od goruæih problema dana¹njice, ali koji nije tako nov - na problem izbeglica i migracije ova emisija ukazivala je jo¹ 1987. godine. |
| 10/05 | 21h17>22h04 |
(0x00) ? | srp | Lièno viðenje | Vladimir Dedijer, novinar, istorièar, publicista, akademik (Beograd, 4. februar 1914 - Boston, 30. novembar 1990). | srp | Vladimir Dedijer, novinar, istorièar, publicista, akademik Detinjstvo i mladost Vladimir Dedijer proveo je u Beogradu gde je zavr¹io osnovnu ¹kolu i gimnaziju. Upisuje Pravni fakultet u Beogradu, ali zbog nemoguænosti da plaæa studije poèinje da radi kao dopisnik "Politike". Bio je èlan KPJ i radio je u korist komunistièke propagande, a u vreme izbijanja ustanka dobio je zadatak da organizuje politièko-propagandni rad, da poduèava komuniste i da radi u listu "Borba". Po zavr¹etku rata, kao veoma obrazovan, obavljao je razne va¾ne politièke du¾nosti. Dedijer se iz politièkog ¾ivota povukao 1954. i poèeo da se bavi pisanjem. Odlazi u Ameriku gde postaje èlan, a zatim i predsednik Raselovog suda, koji je ispitivao ratne zloèine u Vijetnamu, kr¹enje ljudskih prava u Latinskoj Americi i niz drugih procesa. Najpoznatija dela: Dnevnik, Josip Broz Tito, Sarajevo 1914, Raselov sud i dr. |
| 10/05 | 22h04>22h34 |
(0x00) ? | srp | Stvaraoci | Emisija "Stvaraoci" donosi razgovore sa inspirativnim pojedincima - umetnicima, lekarima i drugim ostvarenim liènostima iz razlièitih oblasti. | srp | Emisija "Stvaraoci" donosi razgovore sa inspirativnim pojedincima - umetnicima, lekarima i drugim ostvarenim liènostima iz razlièitih oblasti. Saznajte vi¹e o njihovom profesionalnom putu, kao i dosad neisprièane detalje iz privatnog ¾ivota. |
| 10/05 | 22h34>23h22 |
(0x00) ? | srp | Jedan koncert za 3K -. | U¾ivajte u fenomenalnom koncertu Ljiljane Petroviæ, neprikosnovene zvezde romske muzike, poznatoj na prostoru èitave Jugoslavije. | srp | U¾ivajte u fenomenalnom koncertu Ljiljane Petroviæ, neprikosnovene zvezde romske muzike, poznatoj na prostoru èitave Jugoslavije. |
| 10/05 | 23h22>23h35 |
(0x00) ? | srp | Na svoj naèin | Uz zabavno-muzièku emisiju "Na svoj naèin" prisetite se nekih pesama i muzièara koji su obele¾ili nekada¹nju muzièku scenu. | srp | Uz zabavno-muzièku emisiju "Na svoj naèin" prisetite se nekih pesama i muzièara koji su obele¾ili nekada¹nju muzièku scenu. |
| 10/05 | 23h35>00h00 |
(0x00) ? | srp | Pesnièke vedrine | Pesnik Milan Dedinac posmatrao je poeziju kao iskorak iz sebe i vremena i kao projekciju buduæih dogaðaja. | srp | Pesnik Milan Dedinac (1902 - 1966) posmatrao je poeziju kao iskorak iz sebe i vremena i kao projekciju buduæih dogaðaja. Pesma mu slu¾i za iskazivanje drugaèijeg sadr¾aja ¾ivota. Kroz nju se oslobaða teskobe i pokazuje svoje kosmolo¹ko oseæanje sveta. Pesma je i moguænost za pobunu protiv nasilja. Stihove kazuju glumci Marija Kruniæ i Mladen Obradoviæ. |
| 10/05 | 00h00>00h21 |
(0x00) ? | srp | Na¹e vreme | Emisija govori o problemu nezaposlenosti. | srp | Emisija govori o problemu nezaposlenosti. Zabele¾ena su svedoèenja nezaposlenih ljudi u ¹kolama, na ulici, ispred ¹altera Biroa za zapo¹ljavanje, u Omladinskoj zadruzi, na selu, koja ukazuju na razlièite oblike diskriminacije. Svetolik Mitiæ nji hova svedoèenja suèeljava sa argumentima predstavnika razlièitih privrednih organizacija, Samoupravnih interesnih zajednica, Op¹tina, ¹kola u Beogradu i Lazarevcu. Èinjenice koje iznosi ovaj dokumentarni zapis oslikavaju kompleksnost problema za po¹ljavanja, odnosno nezaposlenosti, i jednako su aktuelne i danas. |
| 10/05 | 00h21>00h52 |
(0x00) ? | srp | Ram za nekoliko poza | Serija "Ram za nekoliko poza" snimljena je 1976. godine. | srp | Serija "Ram za nekoliko poza" snimljena je 1976. godine. Tada¹nji urednik Zabavno-muzièke redakcije Predrag Peri¹iæ je tokom emitovanja serije pobrao kontroverzne kritike, od odobravanja za originalnu ideju do osporavanja. Drugaèija od drugih em isija koje se bave malim ljudima, ona na poseban naèin slika i otkriva svet ljudi koji su svoj ¾ivot ispunili hobijima i ve¹tinama koje su sami osmislili. U njoj poziraju peraèi zlata na Peku, èobanica koja svira na listu, ljubitelj fudbala, grn èar, neobièni orkestar... a reditelj Karpo Godina ih uramljuje u njihov ambijent, ¾ivopisne pejza¾e Srbije. |
| 10/05 | 00h52>01h20 |
(0x00) ? | srp | Ljudi govore | Milo¹ To¹iæ je 1914. godine bio jedan od mnogih mladiæa koji se odazvao pozivu otad¾bine i krenuo u borbu za njenu slobodu. | srp | Milo¹ To¹iæ je 1914. godine bio jedan od mnogih mladiæa koji se odazvao pozivu otad¾bine i krenuo u borbu za njenu slobodu. Tog dana kada ga je majka ispratila na front, nije mogao da zamisli kuda æe ga ¾ivot odvesti. Nakon prelaska na¹e vojske preko Albanije i oporavka na Krfu, iz Soluna, potpuno neoèekivano, poslat je u Ameriku gde je Srpska vojna misija vr¹ila regrutaciju iseljenika, voljnih da pomognu u odluèujuæim bitkama za osloboðenje Srbije. ©etajuæi Njujorkom, nai¹ao je na gru pu ljudi koji su hranili golubove. Jedan od njih bio je Nikola Tesla. Njihov razgovor bio je poèetak prijateljstva koje je nastavljeno 10 godina kasnije-1928, kada je Milo¹ To¹iæ stupio na du¾nost u Generalnom konzulatu tada¹nje Jugoslavije. O s vemu ¹to je do¾iveo dru¾eæi se sa Nikolom Teslom, o pismima koja mu je slavni nauènik pisao, Milo¹ To¹iæ je govorio u ovoj emisiji serijala "Ljudi govore", snimljene 1984. godine. |
| 10/05 | 01h20>01h49 |
(0x00) ? | srp | Ljudi govore | Povodom stogodi¹njice roðenja, snimljena je emisija posveæena revolucionaru Dragojlu Dudiæu, prvom predsedniku Narodnooslobodilaèkog odbora Srbije, piscu "Dnevnika 1941" i narodnom heroju. | srp | Povodom stogodi¹njice roðenja, snimljena je emisija posveæena revolucionaru Dragojlu Dudiæu, prvom predsedniku Narodnooslobodilaèkog odbora Srbije, piscu "Dnevnika 1941" i narodnom heroju. O njemu kao o èoveku i partizanskom rukovodiocu govore n jegovi saborci i prijatelji iz Valjevskog partizanskog odreda. |
| 10/05 | 01h49>02h15 |
(0x00) ? | srp | Karavan | Iz knjige Milana Kovaèeviæa "Karavan":. | srp | Iz knjige Milana Kovaèeviæa "Karavan": "Tra¾eæi Jermu krenuli smo na istok. Reèica Grand¾ina odvela nas je do zanimljivog sela Klisure. Nasred glavne ulice odmara se krmaèa sa prasiæima. Starinske prizemne kuæe originalnog izgleda lièe na kulise za neki neobièan film. Neposredno iza sela Grand¾ina se sastaje sa drugom reèicom nezgrapna imena, Grubinom. Tako nastaje Jerma. Pratimo je. Na na¹e oèi buja, primajuæi pritoke s leva i s desna. Ulazi u selo Strezimirovce i neprimetno, bez paso ¹a i vize, u samom selu prelazi jugoslovensko-bugarsku granicu. Graniènog prelaza nema, ali postoji kapija koja se otvara svakog 18. septembra. Tada se na jednoj poljani, u na¹em delu, odr¾ava zajednièki sabor. Jerma se vraæa u na¹u zemlju oko d vadeset kilometara vazdu¹nom linijom na severoistok..." . |
| 11/05 | 02h15>02h42 |
(0x00) ? | srp | Odiseja mira | Emisija je dokumentarni zapis o genezi trke u atomskom naoru¾anju posle Drugog svetskog rata, koja poèinje apokaliptiènim scenama uni¹tenja Hiro¹ime i Nagasakija. | srp | Emisija je dokumentarni zapis o genezi trke u atomskom naoru¾anju posle Drugog svetskog rata, koja poèinje apokaliptiènim scenama uni¹tenja Hiro¹ime i Nagasakija. Film prati postepenu eskalaciju hladnoratovskog oru¾anog i obave¹tajnog nadmetanja izmeðu dve supersile. U Americi raste antikomunistièko raspolo¾enje, formira se Makartijev komitet i poèinju progoni i hap¹enja. Stvara se Holivudska crna lista u prilog èijeg formiranja svedoèe Volt Dizni, Gari Kuper i Ronald Regan. Trku prate dileme nauènika koji uèestvuju u hladnoratovskim procesima kao ¹to su Robert Openhajmer, Enriko Fermi, Klaus Fuks, Georgi Maljenko. Prate se i diplomatski napori za postizanje sporazuma o prekidu trke u naoru¾anju, koji 1973. godine dovode do p otpisivanja Ugovora o spreèavanju nuklearnog rata. |
| 11/05 | 02h42>03h17 |
(0x00) ? | srp | Svet danas | Emisija koja se bavi jednim od goruæih problema dana¹njice, ali koji nije tako nov - na problem izbeglica i migracije ova emisija ukazivala je jo¹ 1987. godine. | srp | Emisija koja se bavi jednim od goruæih problema dana¹njice, ali koji nije tako nov - na problem izbeglica i migracije ova emisija ukazivala je jo¹ 1987. godine. |
| 11/05 | 03h17>04h04 |
(0x00) ? | srp | Lièno viðenje | Vladimir Dedijer, novinar, istorièar, publicista, akademik (Beograd, 4. februar 1914 - Boston, 30. novembar 1990). | srp | Vladimir Dedijer, novinar, istorièar, publicista, akademik Detinjstvo i mladost Vladimir Dedijer proveo je u Beogradu gde je zavr¹io osnovnu ¹kolu i gimnaziju. Upisuje Pravni fakultet u Beogradu, ali zbog nemoguænosti da plaæa studije poèinje da radi kao dopisnik "Politike". Bio je èlan KPJ i radio je u korist komunistièke propagande, a u vreme izbijanja ustanka dobio je zadatak da organizuje politièko-propagandni rad, da poduèava komuniste i da radi u listu "Borba". Po zavr¹etku rata, kao veoma obrazovan, obavljao je razne va¾ne politièke du¾nosti. Dedijer se iz politièkog ¾ivota povukao 1954. i poèeo da se bavi pisanjem. Odlazi u Ameriku gde postaje èlan, a zatim i predsednik Raselovog suda, koji je ispitivao ratne zloèine u Vijetnamu, kr¹enje ljudskih prava u Latinskoj Americi i niz drugih procesa. Najpoznatija dela: Dnevnik, Josip Broz Tito, Sarajevo 1914, Raselov sud i dr. |
| 11/05 | 04h04>04h34 |
(0x00) ? | srp | Stvaraoci | Emisija "Stvaraoci" donosi razgovore sa inspirativnim pojedincima - umetnicima, lekarima i drugim ostvarenim liènostima iz razlièitih oblasti. | srp | Emisija "Stvaraoci" donosi razgovore sa inspirativnim pojedincima - umetnicima, lekarima i drugim ostvarenim liènostima iz razlièitih oblasti. Saznajte vi¹e o njihovom profesionalnom putu, kao i dosad neisprièane detalje iz privatnog ¾ivota. |
| 11/05 | 04h34>05h22 |
(0x00) ? | srp | Jedan koncert za 3K -. | U¾ivajte u fenomenalnom koncertu Ljiljane Petroviæ, neprikosnovene zvezde romske muzike, poznatoj na prostoru èitave Jugoslavije. | srp | U¾ivajte u fenomenalnom koncertu Ljiljane Petroviæ, neprikosnovene zvezde romske muzike, poznatoj na prostoru èitave Jugoslavije. |
| 11/05 | 05h22>05h35 |
(0x00) ? | srp | Na svoj naèin | Uz zabavno-muzièku emisiju "Na svoj naèin" prisetite se nekih pesama i muzièara koji su obele¾ili nekada¹nju muzièku scenu. | srp | Uz zabavno-muzièku emisiju "Na svoj naèin" prisetite se nekih pesama i muzièara koji su obele¾ili nekada¹nju muzièku scenu. |
| 11/05 | 05h35>06h00 |
(0x00) ? | srp | Pesnièke vedrine | Pesnik Milan Dedinac posmatrao je poeziju kao iskorak iz sebe i vremena i kao projekciju buduæih dogaðaja. | srp | Pesnik Milan Dedinac (1902 - 1966) posmatrao je poeziju kao iskorak iz sebe i vremena i kao projekciju buduæih dogaðaja. Pesma mu slu¾i za iskazivanje drugaèijeg sadr¾aja ¾ivota. Kroz nju se oslobaða teskobe i pokazuje svoje kosmolo¹ko oseæanje sveta. Pesma je i moguænost za pobunu protiv nasilja. Stihove kazuju glumci Marija Kruniæ i Mladen Obradoviæ. |
| 11/05 | 06h00>06h21 |
(0x00) ? | srp | Na¹e vreme | Emisija govori o problemu nezaposlenosti. | srp | Emisija govori o problemu nezaposlenosti. Zabele¾ena su svedoèenja nezaposlenih ljudi u ¹kolama, na ulici, ispred ¹altera Biroa za zapo¹ljavanje, u Omladinskoj zadruzi, na selu, koja ukazuju na razlièite oblike diskriminacije. Svetolik Mitiæ nji hova svedoèenja suèeljava sa argumentima predstavnika razlièitih privrednih organizacija, Samoupravnih interesnih zajednica, Op¹tina, ¹kola u Beogradu i Lazarevcu. Èinjenice koje iznosi ovaj dokumentarni zapis oslikavaju kompleksnost problema za po¹ljavanja, odnosno nezaposlenosti, i jednako su aktuelne i danas. |
| 11/05 | 06h21>06h52 |
(0x00) ? | srp | Ram za nekoliko poza | Serija "Ram za nekoliko poza" snimljena je 1976. godine. | srp | Serija "Ram za nekoliko poza" snimljena je 1976. godine. Tada¹nji urednik Zabavno-muzièke redakcije Predrag Peri¹iæ je tokom emitovanja serije pobrao kontroverzne kritike, od odobravanja za originalnu ideju do osporavanja. Drugaèija od drugih em isija koje se bave malim ljudima, ona na poseban naèin slika i otkriva svet ljudi koji su svoj ¾ivot ispunili hobijima i ve¹tinama koje su sami osmislili. U njoj poziraju peraèi zlata na Peku, èobanica koja svira na listu, ljubitelj fudbala, grn èar, neobièni orkestar... a reditelj Karpo Godina ih uramljuje u njihov ambijent, ¾ivopisne pejza¾e Srbije. |
| 11/05 | 06h52>07h20 |
(0x00) ? | srp | Ljudi govore | Milo¹ To¹iæ je 1914. godine bio jedan od mnogih mladiæa koji se odazvao pozivu otad¾bine i krenuo u borbu za njenu slobodu. | srp | Milo¹ To¹iæ je 1914. godine bio jedan od mnogih mladiæa koji se odazvao pozivu otad¾bine i krenuo u borbu za njenu slobodu. Tog dana kada ga je majka ispratila na front, nije mogao da zamisli kuda æe ga ¾ivot odvesti. Nakon prelaska na¹e vojske preko Albanije i oporavka na Krfu, iz Soluna, potpuno neoèekivano, poslat je u Ameriku gde je Srpska vojna misija vr¹ila regrutaciju iseljenika, voljnih da pomognu u odluèujuæim bitkama za osloboðenje Srbije. ©etajuæi Njujorkom, nai¹ao je na gru pu ljudi koji su hranili golubove. Jedan od njih bio je Nikola Tesla. Njihov razgovor bio je poèetak prijateljstva koje je nastavljeno 10 godina kasnije-1928, kada je Milo¹ To¹iæ stupio na du¾nost u Generalnom konzulatu tada¹nje Jugoslavije. O s vemu ¹to je do¾iveo dru¾eæi se sa Nikolom Teslom, o pismima koja mu je slavni nauènik pisao, Milo¹ To¹iæ je govorio u ovoj emisiji serijala "Ljudi govore", snimljene 1984. godine. |
| 11/05 | 07h20>07h49 |
(0x00) ? | srp | Ljudi govore | Povodom stogodi¹njice roðenja, snimljena je emisija posveæena revolucionaru Dragojlu Dudiæu, prvom predsedniku Narodnooslobodilaèkog odbora Srbije, piscu "Dnevnika 1941" i narodnom heroju. | srp | Povodom stogodi¹njice roðenja, snimljena je emisija posveæena revolucionaru Dragojlu Dudiæu, prvom predsedniku Narodnooslobodilaèkog odbora Srbije, piscu "Dnevnika 1941" i narodnom heroju. O njemu kao o èoveku i partizanskom rukovodiocu govore n jegovi saborci i prijatelji iz Valjevskog partizanskog odreda. |
| 11/05 | 07h49>08h15 |
(0x00) ? | srp | Karavan | Iz knjige Milana Kovaèeviæa "Karavan":. | srp | Iz knjige Milana Kovaèeviæa "Karavan": "Tra¾eæi Jermu krenuli smo na istok. Reèica Grand¾ina odvela nas je do zanimljivog sela Klisure. Nasred glavne ulice odmara se krmaèa sa prasiæima. Starinske prizemne kuæe originalnog izgleda lièe na kulise za neki neobièan film. Neposredno iza sela Grand¾ina se sastaje sa drugom reèicom nezgrapna imena, Grubinom. Tako nastaje Jerma. Pratimo je. Na na¹e oèi buja, primajuæi pritoke s leva i s desna. Ulazi u selo Strezimirovce i neprimetno, bez paso ¹a i vize, u samom selu prelazi jugoslovensko-bugarsku granicu. Graniènog prelaza nema, ali postoji kapija koja se otvara svakog 18. septembra. Tada se na jednoj poljani, u na¹em delu, odr¾ava zajednièki sabor. Jerma se vraæa u na¹u zemlju oko d vadeset kilometara vazdu¹nom linijom na severoistok..." . |
| 11/05 | 08h15>08h42 |
(0x00) ? | srp | Odiseja mira | Emisija je dokumentarni zapis o genezi trke u atomskom naoru¾anju posle Drugog svetskog rata, koja poèinje apokaliptiènim scenama uni¹tenja Hiro¹ime i Nagasakija. | srp | Emisija je dokumentarni zapis o genezi trke u atomskom naoru¾anju posle Drugog svetskog rata, koja poèinje apokaliptiènim scenama uni¹tenja Hiro¹ime i Nagasakija. Film prati postepenu eskalaciju hladnoratovskog oru¾anog i obave¹tajnog nadmetanja izmeðu dve supersile. U Americi raste antikomunistièko raspolo¾enje, formira se Makartijev komitet i poèinju progoni i hap¹enja. Stvara se Holivudska crna lista u prilog èijeg formiranja svedoèe Volt Dizni, Gari Kuper i Ronald Regan. Trku prate dileme nauènika koji uèestvuju u hladnoratovskim procesima kao ¹to su Robert Openhajmer, Enriko Fermi, Klaus Fuks, Georgi Maljenko. Prate se i diplomatski napori za postizanje sporazuma o prekidu trke u naoru¾anju, koji 1973. godine dovode do p otpisivanja Ugovora o spreèavanju nuklearnog rata. |
| 11/05 | 08h42>09h17 |
(0x00) ? | srp | Svet danas | Emisija koja se bavi jednim od goruæih problema dana¹njice, ali koji nije tako nov - na problem izbeglica i migracije ova emisija ukazivala je jo¹ 1987. godine. | srp | Emisija koja se bavi jednim od goruæih problema dana¹njice, ali koji nije tako nov - na problem izbeglica i migracije ova emisija ukazivala je jo¹ 1987. godine. |
| 11/05 | 09h17>10h04 |
(0x00) ? | srp | Lièno viðenje | Vladimir Dedijer, novinar, istorièar, publicista, akademik (Beograd, 4. februar 1914 - Boston, 30. novembar 1990). | srp | Vladimir Dedijer, novinar, istorièar, publicista, akademik Detinjstvo i mladost Vladimir Dedijer proveo je u Beogradu gde je zavr¹io osnovnu ¹kolu i gimnaziju. Upisuje Pravni fakultet u Beogradu, ali zbog nemoguænosti da plaæa studije poèinje da radi kao dopisnik "Politike". Bio je èlan KPJ i radio je u korist komunistièke propagande, a u vreme izbijanja ustanka dobio je zadatak da organizuje politièko-propagandni rad, da poduèava komuniste i da radi u listu "Borba". Po zavr¹etku rata, kao veoma obrazovan, obavljao je razne va¾ne politièke du¾nosti. Dedijer se iz politièkog ¾ivota povukao 1954. i poèeo da se bavi pisanjem. Odlazi u Ameriku gde postaje èlan, a zatim i predsednik Raselovog suda, koji je ispitivao ratne zloèine u Vijetnamu, kr¹enje ljudskih prava u Latinskoj Americi i niz drugih procesa. Najpoznatija dela: Dnevnik, Josip Broz Tito, Sarajevo 1914, Raselov sud i dr. |
| 11/05 | 10h04>10h34 |
(0x00) ? | srp | Stvaraoci | Emisija "Stvaraoci" donosi razgovore sa inspirativnim pojedincima - umetnicima, lekarima i drugim ostvarenim liènostima iz razlièitih oblasti. | srp | Emisija "Stvaraoci" donosi razgovore sa inspirativnim pojedincima - umetnicima, lekarima i drugim ostvarenim liènostima iz razlièitih oblasti. Saznajte vi¹e o njihovom profesionalnom putu, kao i dosad neisprièane detalje iz privatnog ¾ivota. |
| 11/05 | 10h34>11h22 |
(0x00) ? | srp | Jedan koncert za 3K -. | U¾ivajte u fenomenalnom koncertu Ljiljane Petroviæ, neprikosnovene zvezde romske muzike, poznatoj na prostoru èitave Jugoslavije. | srp | U¾ivajte u fenomenalnom koncertu Ljiljane Petroviæ, neprikosnovene zvezde romske muzike, poznatoj na prostoru èitave Jugoslavije. |
| 11/05 | 11h22>11h35 |
(0x00) ? | srp | Na svoj naèin | Uz zabavno-muzièku emisiju "Na svoj naèin" prisetite se nekih pesama i muzièara koji su obele¾ili nekada¹nju muzièku scenu. | srp | Uz zabavno-muzièku emisiju "Na svoj naèin" prisetite se nekih pesama i muzièara koji su obele¾ili nekada¹nju muzièku scenu. |
| 11/05 | 11h35>12h00 |
(0x00) ? | srp | Pesnièke vedrine | Pesnik Milan Dedinac posmatrao je poeziju kao iskorak iz sebe i vremena i kao projekciju buduæih dogaðaja. | srp | Pesnik Milan Dedinac (1902 - 1966) posmatrao je poeziju kao iskorak iz sebe i vremena i kao projekciju buduæih dogaðaja. Pesma mu slu¾i za iskazivanje drugaèijeg sadr¾aja ¾ivota. Kroz nju se oslobaða teskobe i pokazuje svoje kosmolo¹ko oseæanje sveta. Pesma je i moguænost za pobunu protiv nasilja. Stihove kazuju glumci Marija Kruniæ i Mladen Obradoviæ. |
| 11/05 | 12h00>12h21 |
(0x00) ? | srp | Na¹e vreme | Emisija govori o problemu nezaposlenosti. | srp | Emisija govori o problemu nezaposlenosti. Zabele¾ena su svedoèenja nezaposlenih ljudi u ¹kolama, na ulici, ispred ¹altera Biroa za zapo¹ljavanje, u Omladinskoj zadruzi, na selu, koja ukazuju na razlièite oblike diskriminacije. Svetolik Mitiæ nji hova svedoèenja suèeljava sa argumentima predstavnika razlièitih privrednih organizacija, Samoupravnih interesnih zajednica, Op¹tina, ¹kola u Beogradu i Lazarevcu. Èinjenice koje iznosi ovaj dokumentarni zapis oslikavaju kompleksnost problema za po¹ljavanja, odnosno nezaposlenosti, i jednako su aktuelne i danas. |
| 11/05 | 12h21>12h52 |
(0x00) ? | srp | Ram za nekoliko poza | Serija "Ram za nekoliko poza" snimljena je 1976. godine. | srp | Serija "Ram za nekoliko poza" snimljena je 1976. godine. Tada¹nji urednik Zabavno-muzièke redakcije Predrag Peri¹iæ je tokom emitovanja serije pobrao kontroverzne kritike, od odobravanja za originalnu ideju do osporavanja. Drugaèija od drugih em isija koje se bave malim ljudima, ona na poseban naèin slika i otkriva svet ljudi koji su svoj ¾ivot ispunili hobijima i ve¹tinama koje su sami osmislili. U njoj poziraju peraèi zlata na Peku, èobanica koja svira na listu, ljubitelj fudbala, grn èar, neobièni orkestar... a reditelj Karpo Godina ih uramljuje u njihov ambijent, ¾ivopisne pejza¾e Srbije. |
| 11/05 | 12h52>13h20 |
(0x00) ? | srp | Ljudi govore | Milo¹ To¹iæ je 1914. godine bio jedan od mnogih mladiæa koji se odazvao pozivu otad¾bine i krenuo u borbu za njenu slobodu. | srp | Milo¹ To¹iæ je 1914. godine bio jedan od mnogih mladiæa koji se odazvao pozivu otad¾bine i krenuo u borbu za njenu slobodu. Tog dana kada ga je majka ispratila na front, nije mogao da zamisli kuda æe ga ¾ivot odvesti. Nakon prelaska na¹e vojske preko Albanije i oporavka na Krfu, iz Soluna, potpuno neoèekivano, poslat je u Ameriku gde je Srpska vojna misija vr¹ila regrutaciju iseljenika, voljnih da pomognu u odluèujuæim bitkama za osloboðenje Srbije. ©etajuæi Njujorkom, nai¹ao je na gru pu ljudi koji su hranili golubove. Jedan od njih bio je Nikola Tesla. Njihov razgovor bio je poèetak prijateljstva koje je nastavljeno 10 godina kasnije-1928, kada je Milo¹ To¹iæ stupio na du¾nost u Generalnom konzulatu tada¹nje Jugoslavije. O s vemu ¹to je do¾iveo dru¾eæi se sa Nikolom Teslom, o pismima koja mu je slavni nauènik pisao, Milo¹ To¹iæ je govorio u ovoj emisiji serijala "Ljudi govore", snimljene 1984. godine. |
| 11/05 | 13h20>13h49 |
(0x00) ? | srp | Ljudi govore | Povodom stogodi¹njice roðenja, snimljena je emisija posveæena revolucionaru Dragojlu Dudiæu, prvom predsedniku Narodnooslobodilaèkog odbora Srbije, piscu "Dnevnika 1941" i narodnom heroju. | srp | Povodom stogodi¹njice roðenja, snimljena je emisija posveæena revolucionaru Dragojlu Dudiæu, prvom predsedniku Narodnooslobodilaèkog odbora Srbije, piscu "Dnevnika 1941" i narodnom heroju. O njemu kao o èoveku i partizanskom rukovodiocu govore n jegovi saborci i prijatelji iz Valjevskog partizanskog odreda. |
| 11/05 | 13h49>14h15 |
(0x00) ? | srp | Karavan | Iz knjige Milana Kovaèeviæa "Karavan":. | srp | Iz knjige Milana Kovaèeviæa "Karavan": "Tra¾eæi Jermu krenuli smo na istok. Reèica Grand¾ina odvela nas je do zanimljivog sela Klisure. Nasred glavne ulice odmara se krmaèa sa prasiæima. Starinske prizemne kuæe originalnog izgleda lièe na kulise za neki neobièan film. Neposredno iza sela Grand¾ina se sastaje sa drugom reèicom nezgrapna imena, Grubinom. Tako nastaje Jerma. Pratimo je. Na na¹e oèi buja, primajuæi pritoke s leva i s desna. Ulazi u selo Strezimirovce i neprimetno, bez paso ¹a i vize, u samom selu prelazi jugoslovensko-bugarsku granicu. Graniènog prelaza nema, ali postoji kapija koja se otvara svakog 18. septembra. Tada se na jednoj poljani, u na¹em delu, odr¾ava zajednièki sabor. Jerma se vraæa u na¹u zemlju oko d vadeset kilometara vazdu¹nom linijom na severoistok..." . |
| 11/05 | 14h15>14h42 |
(0x00) ? | srp | Odiseja mira | Emisija je dokumentarni zapis o genezi trke u atomskom naoru¾anju posle Drugog svetskog rata, koja poèinje apokaliptiènim scenama uni¹tenja Hiro¹ime i Nagasakija. | srp | Emisija je dokumentarni zapis o genezi trke u atomskom naoru¾anju posle Drugog svetskog rata, koja poèinje apokaliptiènim scenama uni¹tenja Hiro¹ime i Nagasakija. Film prati postepenu eskalaciju hladnoratovskog oru¾anog i obave¹tajnog nadmetanja izmeðu dve supersile. U Americi raste antikomunistièko raspolo¾enje, formira se Makartijev komitet i poèinju progoni i hap¹enja. Stvara se Holivudska crna lista u prilog èijeg formiranja svedoèe Volt Dizni, Gari Kuper i Ronald Regan. Trku prate dileme nauènika koji uèestvuju u hladnoratovskim procesima kao ¹to su Robert Openhajmer, Enriko Fermi, Klaus Fuks, Georgi Maljenko. Prate se i diplomatski napori za postizanje sporazuma o prekidu trke u naoru¾anju, koji 1973. godine dovode do p otpisivanja Ugovora o spreèavanju nuklearnog rata. |
| 11/05 | 14h42>15h17 |
(0x00) ? | srp | Svet danas | Emisija koja se bavi jednim od goruæih problema dana¹njice, ali koji nije tako nov - na problem izbeglica i migracije ova emisija ukazivala je jo¹ 1987. godine. | srp | Emisija koja se bavi jednim od goruæih problema dana¹njice, ali koji nije tako nov - na problem izbeglica i migracije ova emisija ukazivala je jo¹ 1987. godine. |
| 11/05 | 15h17>16h04 |
(0x00) ? | srp | Lièno viðenje | Vladimir Dedijer, novinar, istorièar, publicista, akademik (Beograd, 4. februar 1914 - Boston, 30. novembar 1990). | srp | Vladimir Dedijer, novinar, istorièar, publicista, akademik Detinjstvo i mladost Vladimir Dedijer proveo je u Beogradu gde je zavr¹io osnovnu ¹kolu i gimnaziju. Upisuje Pravni fakultet u Beogradu, ali zbog nemoguænosti da plaæa studije poèinje da radi kao dopisnik "Politike". Bio je èlan KPJ i radio je u korist komunistièke propagande, a u vreme izbijanja ustanka dobio je zadatak da organizuje politièko-propagandni rad, da poduèava komuniste i da radi u listu "Borba". Po zavr¹etku rata, kao veoma obrazovan, obavljao je razne va¾ne politièke du¾nosti. Dedijer se iz politièkog ¾ivota povukao 1954. i poèeo da se bavi pisanjem. Odlazi u Ameriku gde postaje èlan, a zatim i predsednik Raselovog suda, koji je ispitivao ratne zloèine u Vijetnamu, kr¹enje ljudskih prava u Latinskoj Americi i niz drugih procesa. Najpoznatija dela: Dnevnik, Josip Broz Tito, Sarajevo 1914, Raselov sud i dr. |
| 11/05 | 16h04>16h34 |
(0x00) ? | srp | Stvaraoci | Emisija "Stvaraoci" donosi razgovore sa inspirativnim pojedincima - umetnicima, lekarima i drugim ostvarenim liènostima iz razlièitih oblasti. | srp | Emisija "Stvaraoci" donosi razgovore sa inspirativnim pojedincima - umetnicima, lekarima i drugim ostvarenim liènostima iz razlièitih oblasti. Saznajte vi¹e o njihovom profesionalnom putu, kao i dosad neisprièane detalje iz privatnog ¾ivota. |
| 11/05 | 16h34>17h22 |
(0x00) ? | srp | Jedan koncert za 3K -. | U¾ivajte u fenomenalnom koncertu Ljiljane Petroviæ, neprikosnovene zvezde romske muzike, poznatoj na prostoru èitave Jugoslavije. | srp | U¾ivajte u fenomenalnom koncertu Ljiljane Petroviæ, neprikosnovene zvezde romske muzike, poznatoj na prostoru èitave Jugoslavije. |